Добро дошли у дом нобеловца (Спомен-музеј Иве Андрића)

Непосредно после смрти Иве Андрића, 13. марта 1975. године, одлуком Скупштине града Београда установљен је Спомен-музеј Иве Андрића, као музеј у саставу Музеја града Београда.

Андрић се 1958. године, након склапања брака с Милицом Бабић, преселио из Призренске 7 у заједнички стан у Пролетерских бригада 2а (данас Андрићев венац 8).

Стамбени простор површине 144 м2 условно је подељен на три целине – аутентични простор, који обухвата улазни хол, салон и Андрићеву радну собу, и изложбени простор музејске поставке добијен адаптирањем две спаваће собе. Посебну целину чине радне канцеларије кустоса и водича и музејски депои, који су смештени у адаптиран простор некадашњих помоћних спросторија – кухиње, девојачке собе, купатила и дегажмана.

 

Улазни хол

Улазни хол Великим делом је сачувао свој првобитни изглед и намену. Издваја се биста Иве Андрића на постаменту, рад Сретена Стојановића у бронзи из 1952. године, и један од најбоље израђених Андрићевих портрета. Отворена полица за књиге, са обимним томовима домаћих и страних речника и енциклопедија, и белетристичких издања на француском, немачком и енглеском језику, већ на самом улазу указује да ће књига бити експонат коме су други подређени. То је уједно и почетак богате приповести о нобеловцу. У дубини улазног хола, простор се отвара и рачва према изложбеној поставци и салону.

 

Салон

Ентеријер салона, с великом терасом и погледом на дворишни зид густо обрастао бршљаном, одаје истанчан укус и префињеност брачног пара Андрић, од којих су обоје, свако на свој начин, били у служби уметности – књижевности и театра. На једном од зидова салона издваја се маркантан портрет његове супруге Милице, рад сликара Миленка Шербана, који је изложен тек 1975. године, након Андрићеве смрти.

Слике изложене у салону део су богате колекције сачуване у Андрићевој заоставштини, и у великом броју су поклони самих уметника или државних институција. Међу њима су најзначајнија имена југословенског и српског сликарства ХХ века – Петар Лубарда, Пеђа Милосављевић, Петар Омчикус, Мило Милуновић, Роман Петровић, Миха Малеш, Никола Бешевић, Игњат Јоб, Коста Хакман, Никола Граовац, Стојан Аралица, Мирко Почуча, Недељко Гвозденовић, Лепосава Ст. Павловић, Зуко Џумхур, Воја Станић. Многи радови су сигнирани посветама сликара-аутора Иви Андрићу.

Андрић је госте примао искључиво у овом простору, а његова радна соба би остајала затворена, готово недодирљива за свет споља и посетиоце.

 

Радна соба

Простор у којем је Андрић водио свој најличнији, најскровитији живот, представља свакако и најзанимљивији део музеја. Због осетљивости материјала који је изложен у отвореном ентеријеру собе, у њу се не улази дубље од улазних врата. Ентеријером доминира библиотека, смештена на три зида, на отвореним полицама и у угаону застакљену полицу. Секретер израђен у стилу аустријског класицизма с почетка ХIХ века, стојећи пулт Луј ХVI и писаћи сто од пуне храстовине у стилу неоренесансе, на коме су налив-перо и отворена свеска са Андрићевим рукописом, симболизују атмосферу стварања, читања, бележења и посвећености књижевном раду.

Сабрана дела Гетеа на немачком и Балзака на француском језику, у луксузном кожном повезу и одличном издању, дела Вука Ст. Караџића и народне књижевности, чувена Просветина едиција, Библиотека великих романа, велики број наслова из области историје и историје уметности, томови енциклопедије Larousse, и богат избор домаћих и страних речника и лингвистичких студија, јесу Андрићева обавезна литература. Издвајају се и примерци библиофилских и фототипских издања старе српске књижевности, књига са екслибрисом, с посветама књижевника, преводилаца и издавача Андрићу, чији су аутори Клод Авлин, Луј Арагон, Александар Белић, Миодраг Булатовић, Александар Вучо, Марко Ристић, Оскар Давичо, Владан Десница, Александар Дероко, Иља Еренбург, Гун Бергман, Леонид Леонов, и још стотинак других. Као стара и ретка књига, драгоцени су примерак Јустинијановог законика (Codicis Iustiniani) из 1602, и богослужбени Минеј кнеза Михаила Обреновића, штампан у Београду 1848. године, који осветљавају писца и као антиквара старих рукописа.

Књижни фонд Андрићеве библиотеке садржи 4502 библиографске јединице, према попису Музеја града Београда из 1985. године, у који су додатно, у односу на попис из 1975. године, уврштена и Андрићева дела на српском језику, преводи на стране језике, као и књиге о Андрићу.

 

Музејска поставка

Интегрални синопсис поставке могао би, условно, бити подељен у неколико тематских целина:

Рођење и школовање 1894-1919,
Године дипломатије 1920-1941,
Ратне године 1941-1945,
Књижевни рад 1912-1975,
Приватна преписка, сусрети и пријатељства,
Културно-уметничка ангажованост 1945-1975,
Нобелова награда 1961,
Признања и одликовања.

Представљен је разнородан музејски материјал из Легата Иве Андрића, као што су рукописи, преписка, архивска грађа, часописи и књиге, фотографије, дела ликовне уметности, дипломе и одликовања, лични предмети и предмети примењене уметности.

Музеолошка прича се одвија у хронолошкој равни, и гранајући се у неколико праваца синтетише личност Андрића и као писца, и као дипломате, грађанина Београда, друштвено ангажованог уметника, добитника највећих домаћих и европских признања, али и као човека у тренуцима одмора са супругом и пријатељима.

Писменица вас је виртуелно водила кроз Музеј. Но, и сами знате да то није довољно. Лепоту овог простора доживећете у потпуности и на прави начин једино ако одете на Андрићев венац бр. 8. Уживаћете.