Прилог дупло потиче од латинске речи duplus, која значи „двострук”. Отуда и дуплирати „удвостручити”, у дупликату, „у два примерка”, дуплекс стан „стан на два нивоа” итд.
Придев дупли, -а, -о означава да је нешто два пута веће, дебље, више, дуже, или да је у два примерка, из два дела: дупло дно, дупло радно место, дупли еспресо, дупли аршини, дупла трака ауто-пута итд.
Прилог дупло, када је употребљен сам, без другог прилога иза себе, такође означава да је нешто два пута урађено, или да нешто два пута дуже траје и сл. (Нећу ти платити дупло. Радила је дупло). Дакле, основно значење прилога дупло јесте „два пута”. Можемо без промене значења рећи и: Нећу ти платити два пута. Два пута сам долазила итд.
Из овога видимо да синтагма два пута значи „двоструко више”, веће, дебље и сл. Али нешто може бити и два пута мање, тање, ниже, лакше, уже, ако то кажемо додавши одговарајућу реч уз синтагму два пута. Тако је и са дупло. Дупло може бити и веће, дебље, више, теже, али и мање, тање, ниже, лакше.
Можемо, значи, рећи и дупло мање и два пута мање, као и упола мање, а и двоструко мање.
Додали бисмо само да прилог дупло припада, пре свега, разговорном језику и да би у другим видовима изражавања предност требало дати неком другом изразу.
Рада Стијовић, Српски језик : норма и пракса, друго издање, Чигоја штампа, Београд, 2015.