На крају разговора или сусрета већина говори – видимо се и чујемо се, а не видећемо се и чућемо се. Једно је презент, а друго је футур.
Многи оспоравају исказивање будуће радње обликом презента. Да ли је ово неправилно?
Обликом презента можемо означити не само радњу која се одвија у садашњем тренутку него и радњу која тек треба да се догоди. Реч је, наиме, о релативној употреби презента – презента за будућност.
У овом случају, када презентом желимо да искажемо будућу радњу, дозвољено је употребљавати само несвршене глаголе, и то оне који значе радњу која се унапред може планирати и предвидети.
С обзиром на то да су глаголи видети и чути двовидски глаголи (и свршени и несвршени, у зависности од контекста), они могу да се употребљавају у облику презента за радњу која ће се десити у будућности.
Међутим, ова два глагола могу бити несвршеног вида само уколико се односе на вид и слух, на чуло вида и чуло слуха, на способност да некога/нешто видимо, чујемо; не и на сусрет, разговор са неким.
Дакле, поздрави видимо се и чујемо се – у значењу видећемо се и чућемо се, поразговараћемо – не припадају стандарду, те би њихову употребу ваљало ограничити на разговорни језик.
Неоспорно је, међутим, да ће норма у будућности постати благонаклона према овим облицима, без обзира на то што постоји ваљано граматичко објашњење за њихову неправилност.