„Сетивши се да треба да честитам људима Ускрс, сетио сам се да то учиним пре свега и Вама, али сам се сетио и то да сте католик и да сам задоцнио. Извините ме, непријатно ми је и жао. Уосталом Христос је исти, а ја, и без ироније Слободанове, искрено верујем да сте Ви међу нама ни Србин ни Хрват, него обоје, па примите ускршњу честитку и задоцнелу од старог друга.
… Ја са здрављем никако да будем потпуно добар. Сад шта могу. Ових дана одлазим у иностранство. Пошто је званична тајна, не могу да Вам кажем куда. Кад се будем вратио, изненадићете се. На путу сећаћу се Вас.
Давно ми нисте писали и радовало би ме кад би једног дана то надокнадили. Много Вас дакле и срдачно поздрављамо и желимо Вам све добро. Увек је пред Ускрс невесело.”
Извор: Радован Поповић, Жудња за фраком, 2011.
Андрић, прес-конференција након вести о додели Нобелове награде>>