У језику је духовност народа


Језик се сматра једним од основних конститутивних елемената сваког народа. Заиста, језик и народ су судбински повезани: оно што се дешава народу, дешава се и његовом језику. Настали заједно, језик и народ заједно опстају, и не постоје један без другога.

Језик није само средство за споразумевање, оно по чему се припадници једног народа препознају и распознају, већ и оруђе националне културе, израз народног духа и идентитета. Плодови умног рада свих припадника једног народа изражавају се, тумаче и преносе језиком. Читав живот и развој националних заједница заснивају се на језику. Зато се с правом може рећи да је духовност народа у његовом језику.

Надаље, језик је средство повезивања свих припадника једног народа – у простору (без обзира на то где живе) и у времену (претходних генерација са садашњом, садашње са будућим). Управо то омогућује друштвени напредак: потомци баштине сва достигнућа предака, која им бивају језиком пренесена.

Ништа мањи није значај језика за појединца, који језиком уобличава, изражава и преноси другима своје мисли, осећања, сазнања… Језик је, дакле, израз човековог духовног и интелектуалног бића. Без обзира на то чиме се бави – да ли је професор, инжењер, лекар, економиста… – човек се представља, показује језиком – по њему га други цене. Језичка култура сваког појединца огледало је његове опште културе.

За разлику од других добара, која сваки човек може да прилагођава своме укусу и потребама (нпр. и поред уобичајеног стила у градитељству и одевању, свако може да гради кућу и облачи се по својој жељи), језик, који – како рече Вук – није приватно благо, него опште добро, заштићен је од интервенције појединаца, јер је он ради комуникације свих унутар једног народа, и зато мора бити разумљив свима, а то значи – јединствен, устаљен. Језик је, дакле, изнад сваког појединца.

Језик је и изнад сваког народног говора и дијалекта. Наравно, овде се мисли на стандардни, књижевни језик, који је нешто што се ствара, изграђује, и зато се мора посебно учити, јер се нико не рађа с њим као са матерњим говором. (…) Стандардне норме, као обавезне, држе језички систем на окупу; без њих би комуникација престала и тај систем би се с временом распао. Зато сви који се служе стандардним језиком треба да га стално уче и усавршавају, да добро знају његова правила, норме, да их се у језичкој пракси придржавају и да тако језик негују и чувају.

Милорад Телебек, Како се каже – хиљаду језичких савета, едиција Језички саветници

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

sareneti
Шаренети или шаренити
08/03/2018
o-akcentima
Небрушени дијАмант (О акцентима у српском језику)
29/06/2016
o-pozajmljenicama
Друштво мртвојезичара (О позајмљеницама)
28/06/2016
odredjeni-neodredjeni-vid
Одређени и неодређени вид придева
01/03/2016
izvedba
Изведба или извођење
25/02/2016
macevanje-jezikom
Стерија и Вук: мачевање језиком
24/02/2016
opasna-zamena-reci
Опасна замена речи
08/02/2016
Zagreb, 150414.
Rektorat Sveucilista u Zagrebu, Trg marsala Tita.
Tajnim glasovanjem natpolovicnom vecinom ukupnog broja clanova Senata Sveucilista na 12. izvanrednoj sjednici izabran je novi rektor Sveucilista u Zagrebu. Odmah nakon izbora novi rektor predstavljen je javnosti na konferenciji za medije.
Na fotografiji: novi rektor Damir Boras.
Foto: Marko Todorov / CROPIX
Ректор предложио враћање ћирилице у хрватске школе
19/01/2016
slovo-E
Најчешће правописне грешке (на слово Е)
19/01/2016