Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Постоји једно „правило” које инсистира на прављењу разлике између захваљујем и захваљујем се:

– уколико желите да некоме искажете захвалност, каже се – захваљујем.

– ако желите да на учтив начин одбијете понуђено, каже се – захваљујем се.

У Речнику језичких недоумица, Клајн каже: „захвалити, захваљивати; не: захвалити се, захваљивати се, осим кад значи – одрећи се”.

У складу са овим, уколико нам неко, на пример, понуди кафу, а ми не желимо да је попијемо, рећи ћемо: Захваљујем се, и обрнуто – ако желимо, рећи ћемо: Захваљујем (без се) и попити кафу.

Међутим, да ли је ово у потпуности тачно и да ли све наведено треба схватити као неприкосновено правило?

Нормативни приручници углавном препоручују да се захвалити (захваљивати) употребљава у значењу: изразити (изражавати), захвалност, одати (одавати) признање, а да се захвалити се (захваљивати се) употребљава у значењу: на учтив начин се одрећи (одрицати) нечега.

Свакодневне говорне ситуације, међутим, показују да се подједнако често говори и једно и друго, без обзира на то да ли се жели исказати захвалност уз прихватање, или уз одрицање.

Норма нашег језика не поставља никакво ограничење у вези са употребом овог глагола, али даје препоруку.

У значењу изразити (изражавати) захвалност могу се употребити обе форме глагола – и захвалити (захваљивати) и захвалити се (захваљивати се), али нерефлексивној форми (без се) треба дати предност.

У значењу – на учтив начин се одрећи – боље је употребљавати рефлексивну форму (са се).

Хвала или захваљујем?

Често чујемо – Купио сам свашта нештоРазмишљам свашта нешто и сл.

Ова спој је, вероватно, краћи и једноставнији начин да се каже „велики број различитих ствари које не можемо сврстати у једну категорију”.

Да ли је, међутим, ово стилски исправно?

„Свашта нешто” је спој двеју по значењу готово супротних речи. Прва реч је општа именичка заменица за ствари (и било шта друго што није лице), која, између осталог, означава много разноврсних ствари, појава, предмета и сл. Друга је неодређена именичка заменица, која значи – малу количину, мали део нечега, малу меру; мало, понешто, не много ствари, појмова и сл.

Овај израз не припада стандардном српском језику. Као такав, треба да остане у домену жаргона, а у жаргону је свашта нешто допуштено.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 газдарицин  газдаричин
 Гарнијер  Гарније
 гледаоцу  гледаоче
 глумицин  глумичин
 галериски  галеријски
 гаранциа  гаранција
 гастербајтер  гастарбајтер
 гвинеа (новчана јединица)  гвинеја (новчана јединица)
 г-ђица, г-ђа  гђица, гђа
 гулење  гуљење
 генерал мајор  генерал-мајор
 генерациски  генерацијски
 гение  геније
 Гестапа, Гестапу  Гестапоа, Гестапоу
 Гиблатар  Гибралтар
 гим. (скраћеница од гимназија)  гимн. (скраћеница од гимназија)
 геог. (скраћеница од географија, географски)  геогр. (скраћеница од географија, географски)
 глаг. (скраћеница од глагол, глаголски)  гл. (скраћеница од глагол, глаголски)
 гладка  глатка
 глачити  глачати
 гледаоц  гледалац
 гњездо (ијек.)  гнијездо (ијек.)
 Гњиланима, Гњиланима  Гњилану
 говедарицин  говедаричин
 го (у спорту)  гол (у спорту)
 Голи Оток  Голи оток
 голубицин  голубичин
 гониоц  гонилац
 Горски вјенац  Горски вијенац

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Да ли дуго вечерате или вечеравате?

Глаголати ручати и вечерати спадају у двовидске глаголе, што значи да, у зависности од контекста, могу бити свршени и несвршени.

Уколико, на пример, кажете – Чим вечерам, доћи ћу, глагол вечерати је свршеног вида.

Ако кажете – Ево седим и вечерам, глагол вечерати је несвршеног вида.

Ипак, често за означавање радње која је трајала или траје неко време употребљавамо глаголе вечеравати и ручавати. Да ли је ово погрешно?

С обзиром на то да је основна одлика нашег глаголског система двовидост, што значи да један глаголски облик постоји да означи свршену радњу, а други несвршену, сасвим је очекивано што се код говорника јавља потреба да посебним облицима разграничи разлику у трајању радње.

Дакле, облике ручавати и вечеравати не треба сматрати погрешним.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 вазна  ваза
 вакум  вакуум
 вариоц  варилац
 вебсајт  веб-сајт
 вагета  вегета
 вегетеријанац  вегетаријанац
 вештицин  вештичин
 виртоуз  виртуоз
 височији, вишљи  виши
 владаоцу (вокатив)  владаоче (вокатив)
 власницин  власничин
 возење  вожење
 водка  вотка
 воћство  вођство
 вредити  вредети
 Ваљевчанин, Ваљевчанка  Ваљевац, Ваљевка
 вамбрачни  ванбрачни
 ванаставни  ваннаставни
 варалицин  вараличин
 варијациа  варијација
 Вашинктон, Вашигтон  Вашингтон
 вежбанки (дат. јд.)  вежбанци (дат. јд.)
 Велика госпојина  Велика Госпојина
 Велика морава  Велика Морава
 Велика Сеоба народа  Велика сеоба народа
 Версаће  Версаче
 веце  ве-це
 веш машина  веш-машина
 видео касета  видео-касета

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Уколико видимо миша (животињу), рећи ћемо – Видео/видела сам миша.

Међутим, како гласи акузатив именице миш, у значењу – периферни рачунарски уређај? Да ли ову именицу треба деклинирати као живо или као неживо биће?

Именице мушког рода које означавају нешто живо имају у једнини акузатив једнак генитиву (Гледао је човека у очи). Именице које означавају нешто неживо имају акузатив једнак номинативу (Гледао је филм, не филма).

На основу овога, исправно је рећи – Помери миш, јер овај уређај није живо биће.

Међутим, овоме би требало додати да се често и именице које означавају појмове који на неки начин подсећају на човека (по својој способности да се крећу, мисле или реагују као човек) мењају као нешто живо, дакле – као што мењамо именицу човек. Тако ћемо рећи – Видим робота, без обзира на то што робот није живо биће, али он, по свом изгледу, подсећа на човека, по узору на ког је и настао.

С обзиром на то да уређај миш по свом облику подсећа на животињу по којој је добио назив (а када означава животињу, именицу миш мењамо по падежима као живо биће), сасвим је оправдано рећи – Помери миша.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 Багминтон, бадмингтон  Бадминтон, бедминтон
 Банбадава  Бамбадава
 Банкошки (према Бангкок)  Бангкочки (према Бангкок)
 Бабске приче  Бапске приче
 Београђанци  Београђанки
 Батињање  Батинање
 Бдем  Бдим
 Безживотан  Беживотан
 Безобзира (на то)  Без обзира (на то)
 Безвезе  Без везе
 Бегство  Бекство
 Беранима  Беранама
 Безсадржајан  Бесадржајан
 Бескорисан  Бескористан
 Беснити  Беснети
 Бешики  Бешици
 Богаство  Богатство
 Богојављање Богојављење
 Болесан  Болестан
 Бонбона  Бомбона
 Бројиоц  Бројилац
 Бест-селер  Бестселер
 Бројки  Бројци
 Брусхалтер  Брустхалтер
 Баново Брдо (део Београда)  Баново брдо  (део Београда)
 Безпредметан  Беспредметан
 Бабицин (према бабица)  Бабичин (према бабица)
 Бакцил  Бацил
 Белешци  Белешки

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 Абориџани  Абориџини
 Авио компанија  Авио-компанија
 Ада циганлија  Ада Циганлија
 Акт-ташна  Актен-ташна
 Анфитеатар  Амфитеатар
 Аорисни  Аористни, Аористски
 А пропо  Апропо
 Асма  Астма
 Асвалт  Асфалт
 Атеше  Аташе
 Атмосвера  Атмосфера
 Аутопут  Ауто-пут
 Алибаба  Али-баба
 Абсорпција  Апсорпција
 Абсцес  Апсцес
 Абрака дабра  Абракадабра
 Авијациа  Авијација
 Авијон  Авион
 Адвокатицин  Адвокатичин
 Алпинискиња  Алпинисткиња
 Атлански океан  Атлантски океан

На крају разговора или сусрета већина говори – видимо се и чујемо се, а не видећемо се и чућемо се. Једно је презент, а друго је футур.

Многи оспоравају исказивање будуће радње обликом презента. Да ли је ово неправилно?

Обликом презента можемо означити не само радњу која се одвија у садашњем тренутку него и радњу која тек треба да се догоди. Реч је, наиме, о релативној употреби презента – презента за будућност.

У овом случају, када презентом желимо да искажемо будућу радњу, дозвољено је употребљавати само несвршене глаголе, и то оне који значе радњу која се унапред може планирати и предвидети.

С обзиром на то да су глаголи видети и чути двовидски глаголи (и свршени и несвршени, у зависности од контекста), они могу да се употребљавају у облику презента за радњу која ће се десити у будућности.

Међутим, ова два глагола могу бити несвршеног вида само уколико се односе на вид и слух, на чуло вида и чуло слуха, на способност да некога/нешто видимо, чујемо; не и на сусрет, разговор са неким.

Дакле, поздрави видимо се и чујемо се – у значењу видећемо се и чућемо се, поразговараћемо – не припадају стандарду, те би њихову употребу ваљало ограничити на разговорни језик.

Неоспорно је, међутим, да ће норма у будућности постати благонаклона према овим облицима, без обзира на то што постоји ваљано граматичко објашњење за њихову неправилност.

Пре много година, Кочићев Давид се ругао аустријском чиновнику који је, по угледу на правила немачкога језика, питао: Кад си ти оженио своју жену? Давид је на ово одговорио: Жену оженио?! Ама, зар се у вашој земљи жене – жене?

Често чујемо да је младожења оженио младу; да су се оженили он и она; да ће се ускоро оженити младенци итд.

Хајде да разјаснимо ову брачну заврзламу.

Оженити некога значи наћи му жену, учинити шта је потребно да мушкарац ступи у брак – Мајко моја, ожени ме млада, док ме није обузела брада.

Овај облик користио се давно, када су родитељи бирали супружнике својој деци, те су женили синове и удавали ћерке.

Када су се обичаји променили и синови и кћери почели сами да бирају са киме ће ступити у брачну заједницу, глаголи женити и удати постали су повратни, односно добили су повратну заменицу се: оженио се, удала се.

Шестотомник РМС бележи и варијанту оженити некога (у значењу оженити се неким), уз одредницу да је реч о германизму: Оженио неку цуру, коју су му тетке нахвалиле. Овакав облик задржао се у српском језику, под утицајем немачког, и присутан је и дан-данас. Међутим, норма га не прихвата као правилан.

Дакле, правилно је: оженио се, удала се.

Међутим, да ли се он оженио са њом или се оженио њоме?

Није се могао оженити са њом, јер се она удаје. Могао се венчати са њом, а оженити се могао, искључиво, њоме.

Према томе, он се оженио њоме, а не са њом.

Прочитајте како треба мењати женска презимена по падежима.