Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Према некадашњем облику генитива заменице она који је гласио њеје, односно сажето ње, у XVI веку се почео употребљавати облик је као енклитички облик генитива и акузатива. Облик је потискивао је све више облик  ју у акузативу. И данас је употреба овог ју веома ограничена.

Ова енклитика се употребљава само непосредно испред облика помоћног глагола је како би се избегле ове по облику удвојене речи: Поздравио је је. – Поздравио ју је.

Иначе се у сваком другом случају у књижевном језику употребљава енклитички облик је: Опколио је зграду, али је није одмах напао, већ ју је најпре позвао да се преда. – Тек када је није могао наговорити, он ју је обасуо загрљајима. – Брат ју је неограничено волео када је била млада, а и данас је исто тако воли. – Видите ли ову књигу? Мој најбољи друг ми ју је поклонио, и зато је чувам и чуваћу је заувек.

У неким граматикама се наводи да се често употребљава ју уместо је и тамо где непосредно испред енклитике је долази глагол који се завршава на -је: Купује ју од мене. – Даје ју теби. Међутим, ово је несумњиво дијалекатска особина.

Оженити је, оженити се са њом или оженити се њоме?

И птице на грани, које језик не интересује, научиле су последњих година да се каже све време, а не цело време. Ову „неприкосновену истину” знају и они који понекад не знам пишу састављено. Из свог речника цело време су протерали скоро сви. Некако се усталило правило – писмен си ако говориш све време, и обрнуто.

Зашто? Објашњење се, углавном, своди на следеће: цело не може да се односи на време него само на простор или предмете: цео може бити, на пример, хлеб, али време – никако.

„Све време, а не цело време”, слободно можемо рећи, најпознатије је језичко правило. Или језички мит.

Придев цео често користимо уз различите речи које се односе на време: цели сат, цео дан и сл. Зашто онда не бисмо рекли и цело време?

Речник српскога језика Матице српске придев цело објашњава: цео, потпун број, потпуна величина: једно цело, два цела; целина. Цео је: онај који има све делове, који није лишен ниједног дела, којем ништа не недостаје, узет у целину, читав, сав, потпун; који није прекинут (у просторном или временском смислу), који је у пуном опсегу, односно трајању: цели дан, цело јутро, цела година; неповређен, неозлеђен, неоштећен; потпуно сличан, исти, прави; непобитан, неоспоран итд.

Сав (сва, све) је, према Речнику, онај који је без изузетка, целокупан; цео, читав; велик, голем.

Из наведеног закључујемо да су све и цело синоними.

Језички приручници кажу да је ово, пре свега, питање стила и да је стилски лепше рећи све време, али то, наравно, не значи да је цело време са граматичке и логичке стране погрешно.

Већи проблем представља – сво време, које се веома често употребљава, а неисправно је; мада ово сво никога није изнервирало као цело.

Дакле, све време, цело време, читаво време, али не и сво време.

 

Изговор гласа ј зависи од суседних гласова у речи. У различитим комбинацијама овај глас се боље или слабије чује. Осим тога, глас ј може бити део структуре речи или настаје као прелазни глас између два самогласника. Отуда велики број недоумица у вези са писањем овог гласа.

radio-radija
Када ј  треба писати а када не треба одређује правописна норма.

Сугласник ј  се пише између самогласника и-а, и-е и и-у. Ово важи за основне речи, за падежне и глаголске наставке, позајмљенице и прилагођено писање страних имена, осим на препознатљивом споју сложених речи:

И-А: авијација а не авиациа, армија а не армиа, медијапан а не медиапан итд.;

И-Е: дијета а не диета, досије а не досие, премијер а не премиер, жиријем а не жирием;

И:У: тријумф а не триумф, пијук а не пиук, подијум а не подиум.

Глас ј се не пише између самогласника и-о, осим у случајевима када је ј део основе: авион а не авијом, радионица а не радијоница, прионути а не пријонути итд., али змијом не змиом, Србијо а не Србио и сл.

Не умеће се ј између и-о ни када су преузети готови модели страних речи: амбициозан, историографија, еволуциони, импресионизам, комедиограф, пропорционалан и сл., мада се на основне речи примењује опште правило (писање ј између иа): амбиција (амбиције, амбицији…), артерија, историја, еволуција, потенција, комедија, мисија итд.

Дакле, именица радио се по падежима мења на следећи начин: радио-радија-радију-радио-радио-радиом-радију.

Фиока или фијока?

Уколико, на пример, кажемо да некога поздрављамо (или нешто говоримо) испред компаније, а заправо мислимо на то да говоримо уместо компаније, у име компаније, вероватно ће нас исправити уз питање – зашто смо изашли испред компаније, ван, да бисмо некога поздравили и објасниће нам да се каже – у име компаније, а не испред компаније.

Шта је правилно?

Речник Матице српске као једно од значења предлога испред наводи и: означава заступање, представљање, у име, уместо: говорио је испред удружења. Ако ово узмемо у обзир, правилно је употребљавати и једно и друго, и испред и у име.

Међутим, Правопис Матице српске изричито каже: испред: погрешна употреба у значењу у име, напр. говорити испред колектива.

С обзиром на то да предност треба давати Правопису, Писменица вам препоручује да не излазите испред да бисте нешто изјавили, већ да говорите у име компаније, фирме, школе, колектива итд.

Захваљујем или захваљујем се?

С поштовањем, са поштовањем или с’поштовањем?

По мени или по мом мишљењу?

 

Постоји једно „правило” које инсистира на прављењу разлике између захваљујем и захваљујем се:

– уколико желите да некоме искажете захвалност, каже се – захваљујем.

– ако желите да на учтив начин одбијете понуђено, каже се – захваљујем се.

У Речнику језичких недоумица, Клајн каже: „захвалити, захваљивати; не: захвалити се, захваљивати се, осим кад значи – одрећи се”.

У складу са овим, уколико нам неко, на пример, понуди кафу, а ми не желимо да је попијемо, рећи ћемо: Захваљујем се, и обрнуто – ако желимо, рећи ћемо: Захваљујем (без се) и попити кафу.

Међутим, да ли је ово у потпуности тачно и да ли све наведено треба схватити као неприкосновено правило?

Нормативни приручници углавном препоручују да се захвалити (захваљивати) употребљава у значењу: изразити (изражавати), захвалност, одати (одавати) признање, а да се захвалити се (захваљивати се) употребљава у значењу: на учтив начин се одрећи (одрицати) нечега.

Свакодневне говорне ситуације, међутим, показују да се подједнако често говори и једно и друго, без обзира на то да ли се жели исказати захвалност уз прихватање, или уз одрицање.

Норма нашег језика не поставља никакво ограничење у вези са употребом овог глагола, али даје препоруку.

У значењу изразити (изражавати) захвалност могу се употребити обе форме глагола – и захвалити (захваљивати) и захвалити се (захваљивати се), али нерефлексивној форми (без се) треба дати предност.

У значењу – на учтив начин се одрећи – боље је употребљавати рефлексивну форму (са се).

Хвала или захваљујем?

Често чујемо – Купио сам свашта нештоРазмишљам свашта нешто и сл.

Ова спој је, вероватно, краћи и једноставнији начин да се каже „велики број различитих ствари које не можемо сврстати у једну категорију”.

Да ли је, међутим, ово стилски исправно?

„Свашта нешто” је спој двеју по значењу готово супротних речи. Прва реч је општа именичка заменица за ствари (и било шта друго што није лице), која, између осталог, означава много разноврсних ствари, појава, предмета и сл. Друга је неодређена именичка заменица, која значи – малу количину, мали део нечега, малу меру; мало, понешто, не много ствари, појмова и сл.

Овај израз не припада стандардном српском језику. Као такав, треба да остане у домену жаргона, а у жаргону је свашта нешто допуштено.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 газдарицин  газдаричин
 Гарнијер  Гарније
 гледаоцу  гледаоче
 глумицин  глумичин
 галериски  галеријски
 гаранциа  гаранција
 гастербајтер  гастарбајтер
 гвинеа (новчана јединица)  гвинеја (новчана јединица)
 г-ђица, г-ђа  гђица, гђа
 гулење  гуљење
 генерал мајор  генерал-мајор
 генерациски  генерацијски
 гение  геније
 Гестапа, Гестапу  Гестапоа, Гестапоу
 Гиблатар  Гибралтар
 гим. (скраћеница од гимназија)  гимн. (скраћеница од гимназија)
 геог. (скраћеница од географија, географски)  геогр. (скраћеница од географија, географски)
 глаг. (скраћеница од глагол, глаголски)  гл. (скраћеница од глагол, глаголски)
 гладка  глатка
 глачити  глачати
 гледаоц  гледалац
 гњездо (ијек.)  гнијездо (ијек.)
 Гњиланима, Гњиланима  Гњилану
 говедарицин  говедаричин
 го (у спорту)  гол (у спорту)
 Голи Оток  Голи оток
 голубицин  голубичин
 гониоц  гонилац
 Горски вјенац  Горски вијенац

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Да ли дуго вечерате или вечеравате?

Глаголати ручати и вечерати спадају у двовидске глаголе, што значи да, у зависности од контекста, могу бити свршени и несвршени.

Уколико, на пример, кажете – Чим вечерам, доћи ћу, глагол вечерати је свршеног вида.

Ако кажете – Ево седим и вечерам, глагол вечерати је несвршеног вида.

Ипак, често за означавање радње која је трајала или траје неко време употребљавамо глаголе вечеравати и ручавати. Да ли је ово погрешно?

С обзиром на то да је основна одлика нашег глаголског система двовидост, што значи да један глаголски облик постоји да означи свршену радњу, а други несвршену, сасвим је очекивано што се код говорника јавља потреба да посебним облицима разграничи разлику у трајању радње.

Дакле, облике ручавати и вечеравати не треба сматрати погрешним.

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 вазна  ваза
 вакум  вакуум
 вариоц  варилац
 вебсајт  веб-сајт
 вагета  вегета
 вегетеријанац  вегетаријанац
 вештицин  вештичин
 виртоуз  виртуоз
 височији, вишљи  виши
 владаоцу (вокатив)  владаоче (вокатив)
 власницин  власничин
 возење  вожење
 водка  вотка
 воћство  вођство
 вредити  вредети
 Ваљевчанин, Ваљевчанка  Ваљевац, Ваљевка
 вамбрачни  ванбрачни
 ванаставни  ваннаставни
 варалицин  вараличин
 варијациа  варијација
 Вашинктон, Вашигтон  Вашингтон
 вежбанки (дат. јд.)  вежбанци (дат. јд.)
 Велика госпојина  Велика Госпојина
 Велика морава  Велика Морава
 Велика Сеоба народа  Велика сеоба народа
 Версаће  Версаче
 веце  ве-це
 веш машина  веш-машина
 видео касета  видео-касета

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Уколико видимо миша (животињу), рећи ћемо – Видео/видела сам миша.

Међутим, како гласи акузатив именице миш, у значењу – периферни рачунарски уређај? Да ли ову именицу треба деклинирати као живо или као неживо биће?

Именице мушког рода које означавају нешто живо имају у једнини акузатив једнак генитиву (Гледао је човека у очи). Именице које означавају нешто неживо имају акузатив једнак номинативу (Гледао је филм, не филма).

На основу овога, исправно је рећи – Помери миш, јер овај уређај није живо биће.

Међутим, овоме би требало додати да се често и именице које означавају појмове који на неки начин подсећају на човека (по својој способности да се крећу, мисле или реагују као човек) мењају као нешто живо, дакле – као што мењамо именицу човек. Тако ћемо рећи – Видим робота, без обзира на то што робот није живо биће, али он, по свом изгледу, подсећа на човека, по узору на ког је и настао.

С обзиром на то да уређај миш по свом облику подсећа на животињу по којој је добио назив (а када означава животињу, именицу миш мењамо по падежима као живо биће), сасвим је оправдано рећи – Помери миша.