Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 за бога (речца)  забога (речца), али за бога милога
 завистан (од глагола зависити)  зависан (од глагола зависити)
 зависан (у значењу завидљив)  завистан (у значењу завидљив)
 завршетци  завршеци
 загасито црвен  загаситоцрвен
 загрижена (јабука)  загризена (јабука)
 задатци  задаци
 задњенепчани  задњонепчани
 заинат  за инат
 Зајичар  Зајечар
 за кратко (прил.)  закратко (прил.)
 закуски (дат.)  закусци (дат.)
 замаглење  замагљење
 замерки (дат.)  замерци (дат.)
 замки (дат.)  замци (дат.)
 занешен  занесен
 запаљенски (процес)  запаљењски (процес)
 захрђати  зарђати
 за редом (прил.)  заредом (прил.)
 за сигурно (прил.)  засигурно (прил.)
 заспем, заспеш (заспати)  заспим, заспиш (заспати)
 затруднити  затруднети
 зацелење  зацељење
 златно жут  златножут
 золошки врт  зоолошки врт
 зунбул  зумбул

Најчешће правописне грешке (на слово А)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Б)>>

Најчешће правописне грешке (на слово В)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Д)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ђ)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Е)>>

Најчешће правописне грешке (на слово Ж)>>

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 жабци (мн.)  жапци (мн.)
 жалос  жалост
 жалосан  жалостан
 жалење  жаљење
 жваки (дат.)  жваци (дат.)
 ждребицин  ждребичин
 желудца, желутца (ген.)  желуца (ген.)
 жетеоц  жетелац
 живити  живети
 жириа (ген.)  жирија (ген.)
 жљезда  жлезда
 жудити (некњ.)  жудети
 журци (дат.)  журки (дат.)
 жуто-зелена (нијанса)  жутозелена (нијанса)

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Већ је било речи о паронимима, тј. речима које су по облику врло сличне, а по значењу сасвим различите. Због сличности облика лако их је заменити, а замењивање је недопустиво јер преноси погрешну информацију, води у неспоразуме и забуне. А језик је средство за споразумевање!

Тако, нпр., топлота је једно, а топлина је нешто друго. Топлота је спољна, физичка, а топлина је унутрашња, душевна.

(…)

Треба разликовати речи мењати и замењивати, јер у новије време често долази до њихове замене. Више о томе прочитајте ОВДЕ.

(…)

Исто тако, прашити значи: дизати прашину, а запрашивати – посипати прашком. Не смеју се поистовећивати речи бунити и збуњивати. Погрешно је рећи: то ме буни; треба: то ме збуњује.

Један ученик, у свом писменом саставу, радо се сећа свог четворогодишњег учитеља, али и један сасвим одрастао човек прича о сусрету са једном – како рече – средњовековном женом, мада она није из средњег века, већ је средовечна.

Чак и један министар, на телевизији, последипломски студиј назива магистратом (ваљда по угледу на докторат). Магистеријум, међутим, нема никакве везе са магистратом, који значи нешто друго: градску кућу, градску управу, чиновнике!

Размера је однос двеју величина, најчешће онај о умањењу географских карата (а : б), а сразмера пропорција, однос двеју размера (а : б = ц : д).

(…)

Ито тако религиозан значи побожан, а религијски се односи на религију. Проблемски може бити, нпр., шах, а проблематичан човек. Системски се односи на систем, а систематичан значи доследан, плански.

(…)

Према томе, речи треба знати и треба их мерити, бирати. Само тако ће нам служити. У противном ће нас издати, изневерити.

Милорад Телебек, Како се каже

Некад су нам језик кварили странци, а данас то радимо ми сами>>

НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
 еуро  евро
 ексодус  егзодус
 екстрат  екстракт
 експресо  еспресо
 еваулација  евалуација
 евентуелно  евентуално
 еуропеизам  европеизам
 Европска Унија  Европска унија
 егзакност  егзактност
 еко туризам  еко-туризам
 ec. (ecc.) скраћено од економиста  ек. скраћено од економиста
 екс-шампион  ексшампион
 екс Чехословачка  екс-Чехословачка
 екстазиа  екстазија
 екстра-зарада  екстразарада
 екстравертан  екстровертан
 есхумација ексхумација
 екцентрик  ексцентрик
 екцес  ексцес
 ексцем  екцем
 електро-привреда  електропривреда
 енбрион  ембрион
 енпиријски  емпиријски
 емпириски  емпиријски
 енциклопедиа  енциклопедија
 енциклопедиски  енциклопедијски
 епидемиа  епидемија
 еркодишн  еркондишн
 експеранто  есперанто
 етики (дат.)  етици (дат.)
 ефенди-Мита  ефенди Мита
 етно село  етно-село
 етно-лингвистика  етнолингвистика

Најчешће правописне грешке (на слово Г)>>

Ваше пуно хвала често наилази на – не постоји празно хвала.

Да ли сте погрешили?

Наравно да нисте. Пуно и много су синоними и могу се равноправно употребљавати у овом значењу. Тачно је да не постоји празно хвала (празно као супротно од пуно), али овде је реч о прилогу, а не о придеву пуно, те поређењу са празним овде није место.

Прилог пуно значи: у великој количини, у великом броју, много; врло, веома.

Прилог много (супротно од мало) употребљава се када се указује на велики број, количину и обим нечега; када се указује на количину, обим неке радње, збивања; када се указује на висок степен или интензитет нечега; јако, веома, врло.

Дакле, можете употребити било који од ова два прилога; исправно је и пуно хвала и много хвала.

Хвала или захваљујем – како се правилно каже?

 

Да би извињење имало смисла, неопходно је разликовати глагол винути се, који значи узлетати (па се вину небу под облаке), извинути, који значи уганути, ишчашити, померити из лежишта, савити, искривити, усмерити у одређеном правцу (извинуо сам руку) – од глагола извинити, који значи не замерати, опростити.

Иако је разлика између глагола извинути и извинити очигледна, многи их не разликују и замењују, па често чујемо: Извинуо сам се. – Жели да се извине. – Извинућеш, али то није тачно.

Ове неправилне облике треба заменити са: Извинио сам се. – Жели да се извини. – Извинићеш, али то није тачно.

Такође, неправилно је рећи: Нека се извину. Глагол извинити (се) има промену као, нпр., помирити (се). Као што нећемо рећи помиру се, него помире се, нећемо рећи ни извину се, него извине се. 

С обзиром на то да је извињење ствар културе, васпитања и учтивости, треба се извинити (а не извинути) правилно.

Извинио се испред компаније или у име компаније?

 

Према некадашњем облику генитива заменице она који је гласио њеје, односно сажето ње, у XVI веку се почео употребљавати облик је као енклитички облик генитива и акузатива. Облик је потискивао је све више облик  ју у акузативу. И данас је употреба овог ју веома ограничена.

Ова енклитика се употребљава само непосредно испред облика помоћног глагола је како би се избегле ове по облику удвојене речи: Поздравио је је. – Поздравио ју је.

Иначе се у сваком другом случају у књижевном језику употребљава енклитички облик је: Опколио је зграду, али је није одмах напао, већ ју је најпре позвао да се преда. – Тек када је није могао наговорити, он ју је обасуо загрљајима. – Брат ју је неограничено волео када је била млада, а и данас је исто тако воли. – Видите ли ову књигу? Мој најбољи друг ми ју је поклонио, и зато је чувам и чуваћу је заувек.

У неким граматикама се наводи да се често употребљава ју уместо је и тамо где непосредно испред енклитике је долази глагол који се завршава на -је: Купује ју од мене. – Даје ју теби. Међутим, ово је несумњиво дијалекатска особина.

Оженити је, оженити се са њом или оженити се њоме?

И птице на грани, које језик не интересује, научиле су последњих година да се каже све време, а не цело време. Ову „неприкосновену истину” знају и они који понекад не знам пишу састављено. Из свог речника цело време су протерали скоро сви. Некако се усталило правило – писмен си ако говориш све време, и обрнуто.

Зашто? Објашњење се, углавном, своди на следеће: цело не може да се односи на време него само на простор или предмете: цео може бити, на пример, хлеб, али време – никако.

„Све време, а не цело време”, слободно можемо рећи, најпознатије је језичко правило. Или језички мит.

Придев цео често користимо уз различите речи које се односе на време: цели сат, цео дан и сл. Зашто онда не бисмо рекли и цело време?

Речник српскога језика Матице српске придев цело објашњава: цео, потпун број, потпуна величина: једно цело, два цела; целина. Цео је: онај који има све делове, који није лишен ниједног дела, којем ништа не недостаје, узет у целину, читав, сав, потпун; који није прекинут (у просторном или временском смислу), који је у пуном опсегу, односно трајању: цели дан, цело јутро, цела година; неповређен, неозлеђен, неоштећен; потпуно сличан, исти, прави; непобитан, неоспоран итд.

Сав (сва, све) је, према Речнику, онај који је без изузетка, целокупан; цео, читав; велик, голем.

Из наведеног закључујемо да су све и цело синоними.

Језички приручници кажу да је ово, пре свега, питање стила и да је стилски лепше рећи све време, али то, наравно, не значи да је цело време са граматичке и логичке стране погрешно.

Већи проблем представља – сво време, које се веома често употребљава, а неисправно је; мада ово сво никога није изнервирало као цело.

Дакле, све време, цело време, читаво време, али не и сво време.

 

Изговор гласа ј зависи од суседних гласова у речи. У различитим комбинацијама овај глас се боље или слабије чује. Осим тога, глас ј може бити део структуре речи или настаје као прелазни глас између два самогласника. Отуда велики број недоумица у вези са писањем овог гласа.

radio-radija
Када ј  треба писати а када не треба одређује правописна норма.

Сугласник ј  се пише између самогласника и-а, и-е и и-у. Ово важи за основне речи, за падежне и глаголске наставке, позајмљенице и прилагођено писање страних имена, осим на препознатљивом споју сложених речи:

И-А: авијација а не авиациа, армија а не армиа, медијапан а не медиапан итд.;

И-Е: дијета а не диета, досије а не досие, премијер а не премиер, жиријем а не жирием;

И:У: тријумф а не триумф, пијук а не пиук, подијум а не подиум.

Глас ј се не пише између самогласника и-о, осим у случајевима када је ј део основе: авион а не авијом, радионица а не радијоница, прионути а не пријонути итд., али змијом не змиом, Србијо а не Србио и сл.

Не умеће се ј између и-о ни када су преузети готови модели страних речи: амбициозан, историографија, еволуциони, импресионизам, комедиограф, пропорционалан и сл., мада се на основне речи примењује опште правило (писање ј између иа): амбиција (амбиције, амбицији…), артерија, историја, еволуција, потенција, комедија, мисија итд.

Дакле, именица радио се по падежима мења на следећи начин: радио-радија-радију-радио-радио-радиом-радију.

Фиока или фијока?

Уколико, на пример, кажемо да некога поздрављамо (или нешто говоримо) испред компаније, а заправо мислимо на то да говоримо уместо компаније, у име компаније, вероватно ће нас исправити уз питање – зашто смо изашли испред компаније, ван, да бисмо некога поздравили и објасниће нам да се каже – у име компаније, а не испред компаније.

Шта је правилно?

Речник Матице српске као једно од значења предлога испред наводи и: означава заступање, представљање, у име, уместо: говорио је испред удружења. Ако ово узмемо у обзир, правилно је употребљавати и једно и друго, и испред и у име.

Међутим, Правопис Матице српске изричито каже: испред: погрешна употреба у значењу у име, напр. говорити испред колектива.

С обзиром на то да предност треба давати Правопису, Писменица вам препоручује да не излазите испред да бисте нешто изјавили, већ да говорите у име компаније, фирме, школе, колектива итд.

Захваљујем или захваљујем се?

С поштовањем, са поштовањем или с’поштовањем?

По мени или по мом мишљењу?