Сам израз царски рез настао је у 17. веку, али је хируршки захват који се њиме означава (вађење плода из мајчине утробе прорезивањем трбушне стенке и утеруса) постојао и много раније. Римски писац и историчар Плиније сматрао је да надимак Цезар (изворно Caesar) потиче од Caesares или Caesines, како су се називали људи који су ex utero matris caeso nati, тј. рођени изрезани из материце. Такво рођење Јулија Цезара никада није доказано, али се израз царски рез (мед. лат. sectio caesared) ипак везује за његово име.
Пошто се веровало да је Цезар роћен изрезивањем из мајчине утробе, латански назив за ту операцију: sectio caesarea (што је, у ствари, таутолошки спој две речи истог или сличног значења: sectio – резање и caesareus – изрезан) криво је протумачен, па је оно caesarea повезано са Caesar, што значи и – цар. Тако је онда, захваљујући грешци, настао израз царски рез.
Постоји још једно тумачење порекла тога израза, али и оно упућује на везу с именом Јулија Цезара. У његовом закону (Lex Caesarea), наиме, било је прописано да се утроба сваке жене умрле у поодмаклој трудноћи отвори, па је, наводно, по њему онда та операција названа царски (што ћe рећи – цезарски) рез. Ни та претпоставка није доказана.
Остаје, дакле, закључак да је израз царски рез ипак настао као плод једне лингвистичке заблуде. Но, без обзира на то, он је ушао у медицинску терминологију, па и у обичан свакодневни говор, где се употребљава у значењу: енергичан, спасоносан захват у решавању неког тешког проблема.
Милан Шипка, Зашто се каже, четврто издање, Прометеј, Нови Сад, 1998.
Прочитајте и откуд израз пијан као мајка.