Вероватно сте се ово макар једанпут запитали. Зашто за особу чија је коса жута кажемо да је плавокоса? Одговор на ово питање крије се у далекој прошлости.
Рада Стијовић у Језичком саветнику пише да је српски придев плав стара прасловенска и индоевропска реч која је првобитно означавала сасвим бледу, неизразиту нијансу боје – од беличастожуте до беличастоплавичасте или сивкасте. Са друге стране, за означавање плаве боје у данашњем значењу постојале су речи сињи и модар.
Придев сињи се са временом почео употребљавати за тамне појаве – злослутне, злосрећне и злокобне, а придев модар спецификовао се за боју убоја, промрзлине, болесничког или смртног бледила (отуда модрица).
На упражњено место за означавање плаве боје дошао је облик плав. Најстарије потврде за то имамо од XV века.
Извор: Рада Стијовић, Језички саветник, друго издање, Чигоја штампа, Београд, 2015.