Засад само у селима жена не заостаје за човеком – продужио је Шамохин – она тамо једнако мисли и осећа, једнако се упорно бори с природом у име културе, као и човек. Грађанка, буржујка, интелигентна жена одавно је заостала и враћа се у своје првобитно стање, и већ је напола човек, напола звер; захваљујући њој изгубљено је врло много онога до чега се дошло трудом људског генија. Жена мало-помало ишчезава и њено место заузима првобитна жена. Таква заосталост интелигентне жене прети култури озбиљном опасношћу, у своме кретању уназад она се трудила да повуче за собом човека и задржава његово кретање напред. То је несумњиво.
Запитах га зашто уопштавати, зашто по једној Аријадни судити о свим женама. Већ и сама тежња жена за образованошћу и равноправношћу полова, коју разумевам као тежњу за правдом, по себи искључује сваку претпоставку о кретању натраг. Но, Шамохин ме је једва слушао и неповерљиво се смешкао. Он је неповратно постао ватрени и уверени женомрзац, и није било могуће променити му то уверење.
– Ех, пустите! – прекиде ме он. – Чим жена у мени не гледа човека равнога себи, него мужјака, и цео свој живот се упиње само да ми се свиди, то јест да ме освоји, може ли ту онда бити речи о равноправности? Ох, не верујте им, оне су веома, веома лукаве! Ми, људи, бринемо се о њиховој слободи, али оне никако неће ту слободу и само се претварају да хоће. Ужасно су лукаве, страховито лукаве!
Постала ми је досадна та расправа. Спавало ми се. Окренух се према зиду.
– Да – зачух, док ме је хватао сан. – Да. Свему је, брате, криво наше васпитање. У градовима се целокупно образовање жена своди углавном на то да од ње настане човек-звер, то јест, да се свиди мужјаку и да уме да га победи. Да – Шамохин уздахну. – Треба заједнички подизати и учити дечаке и девојчице, да једни и други увек буду заједно. Треба однеговати жену тако да уме, баш као мушкарац, да увиди сопствену неправичност, у супротном, она је, по њеном мишљењу, увек праву. Уверавајте девојчицу још од пелена да човек, на првом месту, није ни каваљер, ни младожења, него њезин ближњи, њој у свему раван. Учите је да мисли логично, да уопштава, и не уверавајте је да је њезин мозак мањи по тежини од мушкарчевог, те да зато може бити равнодушна према науци, уметности и уопште према културним тековинама. Мушкарац, калфа, обућар или молер, такође има мозак мањих размера него одрастао човек, па ипак учествује у општој борби за опстанак, ради и мучи се. Треба, исто тако, одбацити тај манир позивања на физиологију, трудноћу и порођај, пошто, пре свега, жена не рађа сваки месец, друго, не рађају све жене и, треће, нормална сељанка ради у пољу уочи порода и ништа јој због тога не буде. Затим, треба тежити пуној равноправности у свакодневном животу. Ако човек придржи дами столицу или подигне мараму са земље, нека му онда она исто тако узврати. Нећу имати ништа против уколико ми девојка из добре породице помогне да обучем капут или ми пружи чашу воде…
Аријадна, А. П. Чехов, превео Михајло Пантић, Дама са псетанцетом и друге приче, Вулкан издаваштво, Београд, 2019.