Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.

Postoji jedno „pravilo” koje insistira na pravljenju razlike između zahvaljujem i zahvaljujem se:

– ukoliko želite da nekome iskažete zahvalnost, kaže se – zahvaljujem.

– ako želite da na učtiv način odbijete ponuđeno, kaže se – zahvaljujem se.

U Rečniku jezičkih nedoumica, Klajn kaže: „zahvaliti, zahvaljivati; ne: zahvaliti se, zahvaljivati se, osim kad znači – odreći se”.

U skladu sa ovim, ukoliko nam neko, na primer, ponudi kafu, a mi ne želimo da je popijemo, reći ćemo: Zahvaljujem se, i obrnuto – ako želimo, reći ćemo: Zahvaljujem (bez se) i popiti kafu.

Međutim, da li je ovo u potpunosti tačno i da li sve navedeno treba shvatiti kao neprikosnoveno pravilo?

Normativni priručnici uglavnom preporučuju da se zahvaliti (zahvaljivati) upotrebljava u značenju: izraziti (izražavati), zahvalnost, odati (odavati) priznanje, a da se zahvaliti se (zahvaljivati se) upotrebljava u značenju: na učtiv način se odreći (odricati) nečega.

Svakodnevne govorne situacije, međutim, pokazuju da se podjednako često govori i jedno i drugo, bez obzira na to da li se želi iskazati zahvalnost uz prihvatanje, ili uz odricanje.

Norma našeg jezika ne postavlja nikakvo ograničenje u vezi sa upotrebom ovog glagola, ali daje preporuku.

U značenju izraziti (izražavati) zahvalnost mogu se upotrebiti obe forme glagola – i zahvaliti (zahvaljivati) i zahvaliti se (zahvaljivati se), ali nerefleksivnoj formi (bez se) treba dati prednost.

U značenju – na učtiv način se odreći – bolje je upotrebljavati refleksivnu formu (sa se).

Hvala ili zahvaljujem?

Često čujemo – Kupio sam svašta neštoRazmišljam svašta nešto i sl.

Ova spoj je, verovatno, kraći i jednostavniji način da se kaže „veliki broj različitih stvari koje ne možemo svrstati u jednu kategoriju”.

Da li je, međutim, ovo stilski ispravno?

„Svašta nešto” je spoj dveju po značenju gotovo suprotnih reči. Prva reč je opšta imenička zamenica za stvari (i bilo šta drugo što nije lice), koja, između ostalog, označava mnogo raznovrsnih stvari, pojava, predmeta i sl. Druga je neodređena imenička zamenica, koja znači – malu količinu, mali deo nečega, malu meru; malo, ponešto, ne mnogo stvari, pojmova i sl.

Ovaj izraz ne pripada standardnom srpskom jeziku. Kao takav, treba da ostane u domenu žargona, a u žargonu je svašta nešto dopušteno.

NEPRAVILNO PRAVILNO
 gazdaricin  gazdaričin
 Garnijer  Garnije
 gledaocu  gledaoče
 glumicin  glumičin
 galeriski  galerijski
 garancia  garancija
 gasterbajter  gastarbajter
 gvinea (novčana jedinica)  gvineja (novčana jedinica)
 g-đica, g-đa  gđica, gđa
 gulenje  guljenje
 general major  general-major
 generaciski  generacijski
 genie  genije
 Gestapa, Gestapu  Gestapoa, Gestapou
 Giblatar  Gibraltar
 gim. (skraćenica od gimnazija)  gimn. (skraćenica od gimnazija)
 geog. (skraćenica od geografija, geografski)  geogr. (skraćenica od geografija, geografski)
 glag. (skraćenica od glagol, glagolski)  gl. (skraćenica od glagol, glagolski)
 gladka  glatka
 glačiti  glačati
 gledaoc  gledalac
 gnjezdo (ijek.)  gnijezdo (ijek.)
 Gnjilanima, Gnjilanima  Gnjilanu
 govedaricin  govedaričin
 go (u sportu)  gol (u sportu)
 Goli Otok  Goli otok
 golubicin  golubičin
 gonioc  gonilac
 Gorski vjenac  Gorski vijenac

Najčešće pravopisne greške (na slovo V)>>

Da li dugo večerate ili večeravate?

Glagolati ručati i večerati spadaju u dvovidske glagole, što znači da, u zavisnosti od konteksta, mogu biti svršeni i nesvršeni.

Ukoliko, na primer, kažete – Čim večeram, doći ću, glagol večerati je svršenog vida.

Ako kažete – Evo sedim i večeram, glagol večerati je nesvršenog vida.

Ipak, često za označavanje radnje koja je trajala ili traje neko vreme upotrebljavamo glagole večeravati i ručavati. Da li je ovo pogrešno?

S obzirom na to da je osnovna odlika našeg glagolskog sistema dvovidost, što znači da jedan glagolski oblik postoji da označi svršenu radnju, a drugi nesvršenu, sasvim je očekivano što se kod govornika javlja potreba da posebnim oblicima razgraniči razliku u trajanju radnje.

Dakle, oblike ručavati i večeravati ne treba smatrati pogrešnim.

NEPRAVILNO PRAVILNO
 vazna  vaza
 vakum  vakuum
 varioc  varilac
 vebsajt  veb-sajt
 vageta  vegeta
 vegeterijanac  vegetarijanac
 vešticin  veštičin
 virtouz  virtuoz
 visočiji, višlji  viši
 vladaocu (vokativ)  vladaoče (vokativ)
 vlasnicin  vlasničin
 vozenje  voženje
 vodka  votka
 voćstvo  vođstvo
 vrediti  vredeti
 Valjevčanin, Valjevčanka  Valjevac, Valjevka
 vambračni  vanbračni
 vanastavni  vannastavni
 varalicin  varaličin
 varijacia  varijacija
 Vašinkton, Vašigton  Vašington
 vežbanki (dat. jd.)  vežbanci (dat. jd.)
 Velika gospojina  Velika Gospojina
 Velika morava  Velika Morava
 Velika Seoba naroda  Velika seoba naroda
 Versaće  Versače
 vece  ve-ce
 veš mašina  veš-mašina
 video kaseta  video-kaseta

Najčešće pravopisne greške (na slovo B)>>

Ukoliko vidimo miša (životinju), reći ćemo – Video/videla sam miša.

Međutim, kako glasi akuzativ imenice miš, u značenju – periferni računarski uređaj? Da li ovu imenicu treba deklinirati kao živo ili kao neživo biće?

Imenice muškog roda koje označavaju nešto živo imaju u jednini akuzativ jednak genitivu (Gledao je čoveka u oči). Imenice koje označavaju nešto neživo imaju akuzativ jednak nominativu (Gledao je film, ne filma).

Na osnovu ovoga, ispravno je reći – Pomeri miš, jer ovaj uređaj nije živo biće.

Međutim, ovome bi trebalo dodati da se često i imenice koje označavaju pojmove koji na neki način podsećaju na čoveka (po svojoj sposobnosti da se kreću, misle ili reaguju kao čovek) menjaju kao nešto živo, dakle – kao što menjamo imenicu čovek. Tako ćemo reći – Vidim robota, bez obzira na to što robot nije živo biće, ali on, po svom izgledu, podseća na čoveka, po uzoru na kog je i nastao.

S obzirom na to da uređaj miš po svom obliku podseća na životinju po kojoj je dobio naziv (a kada označava životinju, imenicu miš menjamo po padežima kao živo biće), sasvim je opravdano reći – Pomeri miša.

NEPRAVILNO PRAVILNO
 Bagminton, badmington  Badminton, bedminton
 Banbadava  Bambadava
 Bankoški (prema Bangkok)  Bangkočki (prema Bangkok)
 Babske priče  Bapske priče
 Beograđanci  Beograđanki
 Batinjanje  Batinanje
 Bdem  Bdim
 Bezživotan  Beživotan
 Bezobzira (na to)  Bez obzira (na to)
 Bezveze  Bez veze
 Begstvo  Bekstvo
 Beranima  Beranama
 Bezsadržajan  Besadržajan
 Beskorisan  Beskoristan
 Besniti  Besneti
 Bešiki  Bešici
 Bogastvo  Bogatstvo
 Bogojavljanje Bogojavljenje
 Bolesan  Bolestan
 Bonbona  Bombona
 Brojioc  Brojilac
 Best-seler  Bestseler
 Brojki  Brojci
 Brushalter  Brusthalter
 Banovo Brdo (deo Beograda)  Banovo brdo  (deo Beograda)
 Bezpredmetan  Bespredmetan
 Babicin (prema babica)  Babičin (prema babica)
 Bakcil  Bacil
 Belešci  Beleški

Najčešće pravopisne greške (na slovo A)>>

NEPRAVILNO PRAVILNO
 Aboridžani  Aboridžini
 Avio kompanija  Avio-kompanija
 Ada ciganlija  Ada Ciganlija
 Akt-tašna  Akten-tašna
 Anfiteatar  Amfiteatar
 Aorisni  Aoristni, Aoristski
 A propo  Apropo
 Asma  Astma
 Asvalt  Asfalt
 Ateše  Ataše
 Atmosvera  Atmosfera
 Autoput  Auto-put
 Alibaba  Ali-baba
 Absorpcija  Apsorpcija
 Absces  Apsces
 Abraka dabra  Abrakadabra
 Avijacia  Avijacija
 Avijon  Avion
 Advokaticin  Advokatičin
 Alpiniskinja  Alpinistkinja
 Atlanski okean  Atlantski okean

Na kraju razgovora ili susreta većina govori – vidimo se i čujemo se, a ne videćemo se čućemo se. Jedno je prezent, a drugo je futur.

Mnogi osporavaju iskazivanje buduće radnje oblikom prezenta. Da li je ovo nepravilno?

Oblikom prezenta možemo označiti ne samo radnju koja se odvija u sadašnjem trenutku nego i radnju koja tek treba da se dogodi. Reč je, naime, o relativnoj upotrebi prezenta – prezenta za budućnost.

U ovom slučaju, kada prezentom želimo da iskažemo buduću radnju, dozvoljeno je upotrebljavati samo nesvršene glagole, i to one koji znače radnju koja se unapred može planirati i predvideti.

S obzirom na to da su glagoli videti i čuti dvovidski glagoli (i svršeni i nesvršeni, u zavisnosti od konteksta), oni mogu da se upotrebljavaju u obliku prezenta za radnju koja će se desiti u budućnosti.

Međutim, ova dva glagola mogu biti nesvršenog vida samo ukoliko se odnose na vid i sluh, na čulo vida i čulo sluha, na sposobnost da nekoga/nešto vidimo, čujemo; ne i na susret, razgovor sa nekim.

Dakle, pozdravi vidimo se i čujemo se – u značenju videćemo se i čućemo se, porazgovaraćemo – ne pripadaju standardu, te bi njihovu upotrebu valjalo ograničiti na razgovorni jezik.

Neosporno je, međutim, da će norma u budućnosti postati blagonaklona prema ovim oblicima, bez obzira na to što postoji valjano gramatičko objašnjenje za njihovu nepravilnost.

Pre mnogo godina, Kočićev David se rugao austrijskom činovniku koji je, po ugledu na pravila nemačkoga jezika, pitao: Kad si ti oženio svoju ženu? David je na ovo odgovorio: Ženu oženio?! Ama, zar se u vašoj zemlji žene – žene?

Često čujemo da je mladoženja oženio mladu; da su se oženili on i ona; da će se uskoro oženiti mladenci itd.

Hajde da razjasnimo ovu bračnu zavrzlamu.

Oženiti nekoga znači naći mu ženu, učiniti šta je potrebno da muškarac stupi u brak – Majko moja, oženi me mlada, dok me nije obuzela brada.

Ovaj oblik koristio se davno, kada su roditelji birali supružnike svojoj deci, te su ženili sinove i udavali ćerke.

Kada su se običaji promenili i sinovi i kćeri počeli sami da biraju sa kime će stupiti u bračnu zajednicu, glagoli ženiti i udati postali su povratni, odnosno dobili su povratnu zamenicu se: oženio se, udala se.

Šestotomnik RMS beleži i varijantu oženiti nekoga (u značenju oženiti se nekim), uz odrednicu da je reč o germanizmu: Oženio neku curu, koju su mu tetke nahvalile. Ovakav oblik zadržao se u srpskom jeziku, pod uticajem nemačkog, i prisutan je i dan-danas. Međutim, norma ga ne prihvata kao pravilan.

Dakle, pravilno je: oženio se, udala se.

Međutim, da li se on oženio sa njom ili se oženio njome?

Nije se mogao oženiti sa njom, jer se ona udaje. Mogao se venčati sa njom, a oženiti se mogao, isključivo, njome.

Prema tome, on se oženio njome, a ne sa njom.

Pročitajte kako treba menjati ženska prezimena po padežima.