Pratite pismenicu na društvenim mrežama.

Zatvorite.
Najčešće pravopisne greške (na slovo Z)
Jezičke nedoumice

Najčešće pravopisne greške (na slovo Z)

NEPRAVILNO PRAVILNO
 za boga (rečca)  zaboga (rečca), ali za boga miloga
 zavistan (od glagola zavisiti)  zavisan (od glagola zavisiti)
 zavisan (u značenju zavidljiv)  zavistan (u značenju zavidljiv)
 završetci  završeci
 zagasito crven  zagasitocrven
 zagrižena (jabuka)  zagrizena (jabuka)
 zadatci  zadaci
 zadnjenepčani  zadnjonepčani
 zainat  za inat
 Zajičar  Zaječar
 za kratko (pril.)  zakratko (pril.)
 zakuski (dat.)  zakusci (dat.)
 zamaglenje  zamagljenje
 zamerki (dat.)  zamerci (dat.)
 zamki (dat.)  zamci (dat.)
 zanešen  zanesen
 zapaljenski (proces)  zapaljenjski (proces)
 zahrđati  zarđati
 za redom (pril.)  zaredom (pril.)
 za sigurno (pril.)  zasigurno (pril.)
 zaspem, zaspeš (zaspati)  zaspim, zaspiš (zaspati)
 zatrudniti  zatrudneti
 zacelenje  zaceljenje
 zlatno žut  zlatnožut
 zološki vrt  zoološki vrt
 zunbul  zumbul

Najčešće pravopisne greške (na slovo A)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo B)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo V)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo D)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Đ)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo E)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Ž)>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo Ž)
Jezičke nedoumice

Najčešće pravopisne greške (na slovo Ž)

NEPRAVILNO PRAVILNO
 žabci (mn.)  žapci (mn.)
 žalos  žalost
 žalosan  žalostan
 žalenje  žaljenje
 žvaki (dat.)  žvaci (dat.)
 ždrebicin  ždrebičin
 želudca, želutca (gen.)  želuca (gen.)
 žeteoc  žetelac
 živiti  živeti
 žiria (gen.)  žirija (gen.)
 žljezda  žlezda
 žuditi (neknj.)  žudeti
 žurci (dat.)  žurki (dat.)
 žuto-zelena (nijansa)  žutozelena (nijansa)

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Opasna zamena reči
Jezičke nedoumice

Opasna zamena reči

Već je bilo reči o paronimima, tj. rečima koje su po obliku vrlo slične, a po značenju sasvim različite. Zbog sličnosti oblika lako ih je zameniti, a zamenjivanje je nedopustivo jer prenosi pogrešnu informaciju, vodi u nesporazume i zabune. A jezik je sredstvo za sporazumevanje!

Tako, npr., toplota je jedno, a toplina je nešto drugo. Toplota je spoljna, fizička, a toplina je unutrašnja, duševna.

(…)

Treba razlikovati reči menjati i zamenjivati, jer u novije vreme često dolazi do njihove zamene. Više o tome pročitajte OVDE.

(…)

Isto tako, prašiti znači: dizati prašinu, a zaprašivati – posipati praškom. Ne smeju se poistovećivati reči buniti i zbunjivati. Pogrešno je reći: to me buni; treba: to me zbunjuje.

Jedan učenik, u svom pismenom sastavu, rado se seća svog četvorogodišnjeg učitelja, ali i jedan sasvim odrastao čovek priča o susretu sa jednom – kako reče – srednjovekovnom ženom, mada ona nije iz srednjeg veka, već je sredovečna.

Čak i jedan ministar, na televiziji, poslediplomski studij naziva magistratom (valjda po ugledu na doktorat). Magisterijum, međutim, nema nikakve veze sa magistratom, koji znači nešto drugo: gradsku kuću, gradsku upravu, činovnike!

Razmera je odnos dveju veličina, najčešće onaj o umanjenju geografskih karata (a : b), a srazmera proporcija, odnos dveju razmera (a : b = c : d).

(…)

Ito tako religiozan znači pobožan, a religijski se odnosi na religiju. Problemski može biti, npr., šah, a problematičan čovek. Sistemski se odnosi na sistem, a sistematičan znači dosledan, planski.

(…)

Prema tome, reči treba znati i treba ih meriti, birati. Samo tako će nam služiti. U protivnom će nas izdati, izneveriti.

Milorad Telebek, Kako se kaže

Nekad su nam jezik kvarili stranci, a danas to radimo mi sami>>

Najčešće pravopisne greške (na slovo E)
Jezičke nedoumice

Najčešće pravopisne greške (na slovo E)

NEPRAVILNO PRAVILNO
 euro  evro
 eksodus  egzodus
 ekstrat  ekstrakt
 ekspreso  espreso
 evaulacija  evaluacija
 eventuelno  eventualno
 europeizam  evropeizam
 Evropska Unija  Evropska unija
 egzaknost  egzaktnost
 eko turizam  eko-turizam
 ec. (ecc.) skraćeno od ekonomista  ek. skraćeno od ekonomista
 eks-šampion  eksšampion
 eks Čehoslovačka  eks-Čehoslovačka
 ekstazia  ekstazija
 ekstra-zarada  ekstrazarada
 ekstravertan  ekstrovertan
 eshumacija ekshumacija
 ekcentrik  ekscentrik
 ekces  eksces
 ekscem  ekcem
 elektro-privreda  elektroprivreda
 enbrion  embrion
 enpirijski  empirijski
 empiriski  empirijski
 enciklopedia  enciklopedija
 enciklopediski  enciklopedijski
 epidemia  epidemija
 erkodišn  erkondišn
 eksperanto  esperanto
 etiki (dat.)  etici (dat.)
 efendi-Mita  efendi Mita
 etno selo  etno-selo
 etno-lingvistika  etnolingvistika

Najčešće pravopisne greške (na slovo G)>>

Puno hvala ili mnogo hvala
Jezičke nedoumice

Puno hvala ili mnogo hvala

Vaše puno hvala često nailazi na – ne postoji prazno hvala.

Da li ste pogrešili?

Naravno da niste. Puno i mnogo su sinonimi i mogu se ravnopravno upotrebljavati u ovom značenju. Tačno je da ne postoji prazno hvala (prazno kao suprotno od puno), ali ovde je reč o prilogu, a ne o pridevu puno, te poređenju sa praznim ovde nije mesto.

Prilog puno znači: u velikoj količini, u velikom broju, mnogo; vrlo, veoma.

Prilog mnogo (suprotno od malo) upotrebljava se kada se ukazuje na veliki broj, količinu i obim nečega; kada se ukazuje na količinu, obim neke radnje, zbivanja; kada se ukazuje na visok stepen ili intenzitet nečega; jako, veoma, vrlo.

Dakle, možete upotrebiti bilo koji od ova dva priloga; ispravno je i puno hvala i mnogo hvala.

Hvala ili zahvaljujem – kako se pravilno kaže?

 

Iščašeno izvinjenje: izviniti ili izvinuti
Jezičke nedoumice

Iščašeno izvinjenje: izviniti ili izvinuti

Da bi izvinjenje imalo smisla, neophodno je razlikovati glagol vinuti se, koji znači uzletati (pa se vinu nebu pod oblake), izvinuti, koji znači uganuti, iščašiti, pomeriti iz ležišta, saviti, iskriviti, usmeriti u određenom pravcu (izvinuo sam ruku) – od glagola izviniti, koji znači ne zamerati, oprostiti.

Iako je razlika između glagola izvinuti i izviniti očigledna, mnogi ih ne razlikuju i zamenjuju, pa često čujemo: Izvinuo sam se. – Želi da se izvine. – Izvinućeš, ali to nije tačno.

Ove nepravilne oblike treba zameniti sa: Izvinio sam se. – Želi da se izvini. – Izvinićeš, ali to nije tačno.

Takođe, nepravilno je reći: Neka se izvinu. Glagol izviniti (se) ima promenu kao, npr., pomiriti (se). Kao što nećemo reći pomiru se, nego pomire se, nećemo reći ni izvinu se, nego izvine se. 

S obzirom na to da je izvinjenje stvar kulture, vaspitanja i učtivosti, treba se izviniti (a ne izvinuti) pravilno.

Izvinio se ispred kompanije ili u ime kompanije?

 

Akuzativ jednine zamenice ona: ju ili je?
Jezičke nedoumice

Akuzativ jednine zamenice ona: ju ili je?

Prema nekadašnjem obliku genitiva zamenice ona koji je glasio njeje, odnosno sažeto nje, u XVI veku se počeo upotrebljavati oblik je kao enklitički oblik genitiva i akuzativa. Oblik je potiskivao je sve više oblik  ju u akuzativu. I danas je upotreba ovog ju veoma ograničena.

Ova enklitika se upotrebljava samo neposredno ispred oblika pomoćnog glagola je kako bi se izbegle ove po obliku udvojene reči: Pozdravio je je. – Pozdravio ju je.

Inače se u svakom drugom slučaju u književnom jeziku upotrebljava enklitički oblik je: Opkolio je zgradu, ali je nije odmah napao, već ju je najpre pozvao da se preda. – Tek kada je nije mogao nagovoriti, on ju je obasuo zagrljajima. – Brat ju je neograničeno voleo kada je bila mlada, a i danas je isto tako voli. – Vidite li ovu knjigu? Moj najbolji drug mi ju je poklonio, i zato je čuvam i čuvaću je zauvek.

U nekim gramatikama se navodi da se često upotrebljava ju umesto je i tamo gde neposredno ispred enklitike je dolazi glagol koji se završava na -je: Kupuje ju od mene. – Daje ju tebi. Međutim, ovo je nesumnjivo dijalekatska osobina.

Oženiti je, oženiti se sa njom ili oženiti se njome?

Sve vreme mislili smo da je celo vreme pogrešno!
Jezičke nedoumice

Sve vreme mislili smo da je celo vreme pogrešno!

I ptice na grani, koje jezik ne interesuje, naučile su poslednjih godina da se kaže sve vreme, a ne celo vreme. Ovu „neprikosnovenu istinu” znaju i oni koji ponekad ne znam pišu sastavljeno. Iz svog rečnika celo vreme su proterali skoro svi. Nekako se ustalilo pravilo – pismen si ako govoriš sve vreme, i obrnuto.

Zašto? Objašnjenje se, uglavnom, svodi na sledeće: celo ne može da se odnosi na vreme nego samo na prostor ili predmete: ceo može biti, na primer, hleb, ali vreme – nikako.

„Sve vreme, a ne celo vreme”, slobodno možemo reći, najpoznatije je jezičko pravilo. Ili jezički mit.

Pridev ceo često koristimo uz različite reči koje se odnose na vreme: celi sat, ceo dan i sl. Zašto onda ne bismo rekli i celo vreme?

Rečnik srpskoga jezika Matice srpske pridev celo objašnjava: ceo, potpun broj, potpuna veličina: jedno celo, dva cela; celina. Ceo je: onaj koji ima sve delove, koji nije lišen nijednog dela, kojem ništa ne nedostaje, uzet u celinu, čitav, sav, potpun; koji nije prekinut (u prostornom ili vremenskom smislu), koji je u punom opsegu, odnosno trajanju: celi dan, celo jutro, cela godina; nepovređen, neozleđen, neoštećen; potpuno sličan, isti, pravi; nepobitan, neosporan itd.

Sav (sva, sve) je, prema Rečniku, onaj koji je bez izuzetka, celokupan; ceo, čitav; velik, golem.

Iz navedenog zaključujemo da su sve i celo sinonimi.

Jezički priručnici kažu da je ovo, pre svega, pitanje stila i da je stilski lepše reći sve vreme, ali to, naravno, ne znači da je celo vreme sa gramatičke i logičke strane pogrešno.

Veći problem predstavlja – svo vreme, koje se veoma često upotrebljava, a neispravno je; mada ovo svo nikoga nije iznerviralo kao celo.

Dakle, sve vreme, celo vreme, čitavo vreme, ali ne i svo vreme.

 

Na radiju ili na radiu: pisanje glasa j
Jezičke nedoumice

Na radiju ili na radiu: pisanje glasa j

Izgovor glasa j zavisi od susednih glasova u reči. U različitim kombinacijama ovaj glas se bolje ili slabije čuje. Osim toga, glas j može biti deo strukture reči ili nastaje kao prelazni glas između dva samoglasnika. Otuda veliki broj nedoumica u vezi sa pisanjem ovog glasa.

radio-radija
Kada j  treba pisati a kada ne treba određuje pravopisna norma.

Suglasnik j  se piše između samoglasnika i-a, i-e i i-u. Ovo važi za osnovne reči, za padežne i glagolske nastavke, pozajmljenice i prilagođeno pisanje stranih imena, osim na prepoznatljivom spoju složenih reči:

I-A: avijacija a ne aviacia, armija a ne armia, medijapan a ne mediapan itd.;

I-E: dijeta a ne dieta, dosije a ne dosie, premijer a ne premier, žirijem a ne žiriem;

I:U: trijumf a ne triumf, pijuk a ne piuk, podijum a ne podium.

Glas j se ne piše između samoglasnika i-o, osim u slučajevima kada je j deo osnove: avion a ne avijom, radionica a ne radijonica, prionuti a ne prijonuti itd., ali zmijom ne zmiom, Srbijo a ne Srbio i sl.

Ne umeće se j između i-o ni kada su preuzeti gotovi modeli stranih reči: ambiciozan, istoriografija, evolucioni, impresionizam, komediograf, proporcionalan i sl., mada se na osnovne reči primenjuje opšte pravilo (pisanje j između ia): ambicija (ambicije, ambiciji…), arterija, istorija, evolucija, potencija, komedija, misija itd.

Dakle, imenica radio se po padežima menja na sledeći način: radio-radija-radiju-radio-radio-radiom-radiju.

Fioka ili fijoka?

Ispred kompanije ili u ime kompanije
Jezičke nedoumice

Ispred kompanije ili u ime kompanije

Ukoliko, na primer, kažemo da nekoga pozdravljamo (ili nešto govorimo) ispred kompanije, a zapravo mislimo na to da govorimo umesto kompanije, u ime kompanije, verovatno će nas ispraviti uz pitanje – zašto smo izašli ispred kompanije, van, da bismo nekoga pozdravili i objasniće nam da se kaže – u ime kompanije, a ne ispred kompanije.

Šta je pravilno?

Rečnik Matice srpske kao jedno od značenja predloga ispred navodi i: označava zastupanje, predstavljanje, u ime, umesto: govorio je ispred udruženja. Ako ovo uzmemo u obzir, pravilno je upotrebljavati i jedno i drugo, i ispred i u ime.

Međutim, Pravopis Matice srpske izričito kaže: ispred: pogrešna upotreba u značenju u ime, napr. govoriti ispred kolektiva.

S obzirom na to da prednost treba davati Pravopisu, Pismenica vam preporučuje da ne izlazite ispred da biste nešto izjavili, već da govorite u ime kompanije, firme, škole, kolektiva itd.

Zahvaljujem ili zahvaljujem se?

S poštovanjem, sa poštovanjem ili s’poštovanjem?

Po meni ili po mom mišljenju?

 

Image