Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Погледајте шта се дешава образовању. У последње време, нагласак је на оцењивању и деце и наставника, па се учење своди на припреме за тестове. А тестирања утичу како на судбину ученика тако и наставника.

То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може да буде креативан, маштовит нити да узима у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу да следе своја интересовања, јер морају да уче за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника.

Бирократе које седе по канцеларијама нису лоши људи, већ раде унутар система чије идеологија и доктрине су изузетно штетне.

За почетак, не морате све време оцењивати људе… Они не морају стално бивати рангирани према неким вештачким стандардима. Сам систем вредновања је потпуно вештачки. Наставници се не рангирају према својој способности да помогну деци да остваре своје потенцијале и истраже своја креативна интересовања. Те ствари не подлежу тестовима.

Ви рангирате, али то је углавном бесмислено и само по себи штетно. Претвара нас у особе које своје животе посвећују бољем рангирању, уместо да чинимо ствари које су вредне и важне.

У основној школи то је веома разорно, што сам увидео када су моја деца била основци. Већ када стигну до трећег разреда, ствара се подела на глупе и паметне. Ако си сврстан међу глупе, онда те школа третира на потпуно другачији начин него кад си међу паметнима.

Замислите шта то чини деци. Она то веома озбиљно схватају, што је погубно за њих, а притом нема никакве везе са образовањем.

Образовање – то је развијање сопствених потенцијала и сопствене креативности. Можда нећете бити сјајни у школи, али ћете бити одличан уметник. Шта је лоше у томе? То је само другачији начин да живите испуњеним животом, да оплемените и себе и оне око вас.

Сама идеја рангирања је штетна. Она је део система који треба да створи тзв. „економског човека”. То је неко ко рационално калкулише како да побољша сопствени статус и своје богатство, не обраћајући пажњу ни на шта друго. Ко тежи да гомила материјална добра, јер је то оно што може да се измери. Ако сте добри у томе, онда сте рационална особа која доноси одлуке на основу чињеница. Повећавате свој „људски капитал” који можете да продате на тржишту.

О каквом то човеку говоримо? Да ли је то људско биће које желимо да створимо? Сви ти механизми – тестирање, процењивање, мерење, вредновање – присиљавају људе да развију такве особине… А такве идеје имају своје последице…

(Транскрипт дела интервјуа са Ноамом Чомским, датог магазину „Прогресив”)

Извор: www.detinjarije.com
Фотографија: www.popularresistance.org

Трећу смену су нам увели након штрајка родитеља, кад су се жалили што се њиховом децом нико не бави увече, па само гледају телевизију и играју игрице, пише у дневнику

Сутра пуним 67 година. Боле ме кости, имао сам два инфаркта, имам три стента.

Данас сам одржао редовних 17 часова. Морао сам у 61. да упишем још један факултет, па сада предајем 6 предмета. У школи од 836 ђака, ради нас дванаесторо.

Жена ме је напустила пре четири године. Каже: нити ме виђа, нити доносим паре у кућу. И јесте тако. Све што зарадим дајем на стручно усавршавање, на које идем три викенда месечно. Ако и претекне нешто пара, то дајем на папир, тонер, поправку рачунара и штампача. Сваке недеље код своје куће одштампам око 320 страна извештаја, и 450 страна наставног материјала. Ако. Није ми тешко и не жалим. Ја бар имам посао.

Напокон сам савладао технику брзог спавања. Сада спавам осам сати за три сата. Тај семинар нам је платила држава. Био сам и на семинару Како скувати ручак за два дана, за 80 динара, али то ми ни раније није био проблем. И да не помислите да се жалим – не, никако! Ја бар имам посао.

Сваког јутра се прво помолим за здравље Канцелара, који ми је омогућио да радим и доприносим нашој домовини да изађе из кризе. Кажу да неће још дуго потрајати та криза – 12, 13 година максимално! То ме радује.

Данас сам имао наставу код шеснаестогодишњака. Више их не делимо по разредима, него по годишту, да се они што су понављали за време затуцане прошле деценије не би осећали дискриминисано. На часу су ми била четири ученика, од њих 28. Остали су имали нека посла. Ако. Деца и треба да имају нека посла.

Присутни су бирали данас шта ће да уче, и које оцене да им упишем. Дивни су ти млади људи. Тако самостални!

Након наставе сам морао да обиђем ове одсутне по кућама, и доставим им тестове, па ће ми их они вратити, када их попуне. Кад стигну. Млади су они. Имају пуно интересовања, и ми за то морамо имати разумевања.

Вечерас радим и трећу смену. Мењам колегиницу која је сломила кук јуче. Каже – сутра ће у школу, али данас не може. Трећу смену су нам увели након штрајка родитеља, кад су се жалили што се њиховом децом нико не бави увече, па само гледају телевизију и играју игрице.

Немојте, молим вас, да помислите да се жалим! Не, никако!

Пресрећан сам што радим у школи, и жао ми је што до пензије имам још само 17 година.

Извор: Клотфркет

✉ Прочитајте писмо које је Абрахам Линколн написао учитељу свог сина.

Данас мој мали син креће у школу – и све ће му онде неко време бити страно и ново и зато бих молио да будете нежни према њему. Он креће у пустоловину која га може одвести преко континената у авантуру коју ће вероватно пратити ратови, трагедија, патња. Такав ће живот захтевати веру, љубав и храброст.

Зато, драги учитељу, молим вас, ухватите га за руку и научите га ономе што мора знати. Научите га, али благо, ако можете. Научите га да на сваког непријатеља долази и један пријатељ. Мораће научити да нису сви људи праведни, ни искрени. Али научите га такође да на сваког лошег долази један херој, на сваког поквареног политичара један предани вођа.

Научите га да десет зарађених центи вреди много више него један нађени долар, да је у школи много часније грешити, него варати. Научите га како достојанствено да губи и како да ужива у победи када добија. Научите га да буде обазрив с обазривима, а недопустив с грубима. Научите га одмах да је најлакше надвладати насилнике.

Одвратите га од зависти ако можете и научите га тајни спокојног осмеха. Научите га, ако можете, како се насмејати када си тужан; научите га да сузе нису срамота; научите га да слава може бити и у поразу, а очај у успеху.

Научите га да се не обазире на цинике. Научите га, ако можете, чудесности књига, али дајте му времена да дубоко размишља о вечној загонетки птица на небу, пчела на сунцу и цвећа на зеленом брежуљку. Научите га да верује у властите идеје, чак и ако му сви кажу да су оне погрешне.

Покушајте мом сину дати снагу да не следи гомилу када сви то чине. Научите га да свакога слуша, али научите га такође, да пробере све што чује и задржи само оно добро што прође кроз сито истине.

Научите га да прода своје таленте и мозак најбољим понуђачима, али да никада нема цену свог срца и душе. Нека има храбрости да буде нестрпљив, нека има стрпљена да буде храбар.

Научите га да увек има узвишену веру у себе, јер тада ће увек имати узвишену веру у човечанство и Бога. Ово је велики захтев, али погледајте што можете учинити. Он је тако драг мали дечак, и он је мој син.

Извор: ucenici.info

Фотографија: pinterest.com

Многи наставници се питају како да побољшају ниво концентрације у учионици, то је и дилема са којом се сусрећу многи родитељи са децом код куће. Како би се побољшало учење и како би научила што више на часу, деца морају да учествују и буду сконцентрисана.

Наставници су покушали све, од ходања унаоколо по учионици, преко ограничавања времена утрошеног на предавање, до смишљања сопственог начина на који ће да уче децу. Међутим, једна држава је одлучила да је најбољи начин да се повећа ниво концентрације повећање броја школских одмора током дана.

У Финској, која може да се похвали једним од најбољих јавних образовних система у свету, деца имају школски одмор од 15 минута на сваких сат времена. Шездесетих година, држава је преуредила образовни систем, са фокусом на то да обезбеди сваком детету једнак почетак у животу.

Образовање је бесплатно, постоји минимално стандардизовано тестирање и разреди су мањи него у другим државама. Формално образовање почиње у седмој години, до које се много вреднују дечија игра и време проведено напољу. Овај тренд се наставља и након што дете крене у школу, са ученицима који у просеку проводе седамдесет и пет минута на школском одмору сваког дана. Ово је више него двоструко времена које деца у Америци просечно проведу на одмору за време обичног школског дана.

Овај одмор омогућује деци да троше енергију, забаве се и развијају социјалне вештине, далеко од тога да им одвлачи пажњу. Након што се школски одмор од 15 минута заврши, наставници у Финској јављају да су њихови ученици поново сконцентрисани и спремни да уче.

Ако временски услови дозволе, школски одмор је напољу. Деца ће се играти на киши, ветру, хладноћи и снегу и ући унутра само ако су велике временске непогоде. Битан део ових честих пауза је то да деца могу да се играју. Играма не руководе наставници, већ је деци дозвољено да се забављају на свој начин.

skolovanje-u-finskoj

Тим Вокер, амерички наставник у Финској, написао је у чланку за Атлантик: „Током школске године, моји ученици из Финске би после одмора од 15 минута обавезно ушли у учионицу скачући. И, најважније, били су више фокусирани током часова”.

У другим државама школски одмор се све више и више скраћује. Поред ограничавања времена намењеног школском одмору сваког дана, неке школе задржавају ученике после часова као вид кажњавања лошег понашања. То значи да деца која се не фокусирају на часове, могу да буду кажњена неодласком на школски одмор који им је и те како потребан.

Физичка активност може да побољша мождане функције тако што повећава количину кисеоника која иде у мозак. Ово може да побољша рад мозга, што професори сматрају корисним. Игра на игралишту би такође могла допринети повећању нивоа физичке спремности међу ученицима. Дечја гојазност би се могла смањити подстицањем деце да учествују у више физичких активности и код куће и на игралишту.

Игра деци исто тако пружа шансу да се социјализују и учествују у стварању сопственог начина забаве. Ако се деци пружи шанса да сами организују своје игрице и да се редовно играју једни са другима, мање су шансе да ће искусити ону врсту досаде што мучи децу која учествују само у планској игри или онима које се базирају на технологији.

Постоје многобројна истраживања која подупиру позитиван утицај играња и одмора у окружењима за учење. Експерт и истраживач значаја школског одмора Ентони Пелегрини, утврдио је да се узврпољеност ученика смањује након истог. Деца која иду на одмор, исто тако, могу боље да се усредсреде на задатке током часова. Школски одмор утиче на повећање продуктивности и пажње на часовима. Такође, утиче на повећање самопоштовања и способности решавања проблема јер деца сама контролишу своје активности. Пелегрини је такође закључио да школски одмор помаже деци у развитку контроле ума.

Многи људи сматрају дечију игру и учење двема засебним стварима, док деца заправо науче много кроз игру. За млађу децу, игра је један од најбољих начина да се подстакне учење, поготово када је та игра самоусмерена. Како деца расту, игра и даље има важну улогу у учењу и образовању. Школски одмор омогућује деци да ефикасније уче, повећају своје самопоуздање и изграде снажне односе са својим вршњацима.

Подстиче децу да изађу, мисле својом главом и учествују у физичким активностима. Прилично је тешко пронаћи аргумент који је против тога да деца овако проводе више времена.

Извор: pino-toys.rs

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и компанија Zepter расписују конкурс за најбољи образовни филм на тему „Моћ воде”

1. Право учешћа имају ученици свих основних школа на територији Републике Србије.

2. За учешће на конкурсу се пријављују тимови ученика основне школе са својим учитељем, разредним старешином или другим ментором пројекта, и то у следећим категоријама:

– категорија ученика млађег школског узраста од првог до трећег разреда,
– категорија ученика средњег школског узраста од четвртог до шестог разреда,
– категорија ученика старијег школског узраста од седмог до осмог разреда.

3. Један тим може да броји до 7 ученика.

4. Сваки тим мора да има ментора.

5. На конкурсу може да учествује већи број тимова из једне школе или одељења, али не са истим филмом. Број одељења која се могу пријавити из једне основне школе није ограничен.

6. Филм може да траје најдуже 7 минута.

7. Филм мора да буде снимљен у школи, школским објектима , школском дворишту, у природном станишту реке, баре, језера, мора, или у комбинацији више природних и вештачких амбијената, а може садржати и делове посете објеката и институције посећене у наставне сврхе тога часа.

8. Садржај филма треба да приказује процес обраде наставног садржаја који говори о води или је у вези са водом. Може приказати једну наставну јединицу или више интегрисаних наставних јединица из наставних и ваннаставних активности које обрађују тему конкурса.

Детаљније о условима конкурса прочитајте ОВДЕ.
Преузмите ПРИЈАВНИ ФОРМУЛАР.

РОК: 20. децембар 2015. године

Извор вести: www.mpn.gov.rs

Јован Мемедовић, др Ранко Рајовић и писац за децу Урош Петровић осмислили су и реализовали експеримент: одвели су градску децу, којима је природа потпуна непознаница, у дивљину. Градска деца „болују” од недостатка природе. Ова дијагноза не предстваља болест, али је свакако опасност која ће у будућности узроковати велике проблеме у развоју деце.

Јован Мемедовић

Ово је прича за родитеље, па после за васпитаче, наставнике и тако даље.

Родитељи треба да буду свесни да њихова деце, пре свега градска деца, имају једну дијагнозу – то је недостатак природе. Недостатак природе, доказали су, проузрокује недостатак пажње за учење, недостатак самосталности, оскудност у комуникацији; све то проузрокује физичке недостатке, на пример: лоше држање тела, равне табане, лош имунитет, подложност алергијама… Дакле, деца која не иду у природу остају неактивна и, самим тим, нема стимулације, нема природног искуства и нема практичног учења. Родитељи осете проблем, и онда децу брже-боље шаљу на неке спортове, али то није то. Ми смо биолошка бића; тек када смо у природи, ми смо оно што јесмо.

Направили смо један експеримент тако што смо планирали да окупимо што више деце, градске деце, без родитеља (они би остали код куће), и изведемо их у једну сеоску средину, а онда и у потпуну дивљину. Међутим, одмах смо наишли на проблем, јер родитељи не желе да пусте своју децу тек тако у дивљину, плаше се. Општи однос родитеља према деци је – превише их штите.

О томе како је овај експеримент протекао говори и Ранко Рајовић.

Многи су били уплашени: како ће у шуми, какве ципеле да понесу, да ли има змија, буба, како ће спавати у шатору, шта ако падне киша и сл., јер никада раније нису били у природи.
У Србији свако друго дете од шест година има поремећај фине моторике, равне табане има око 70% деце, ту је успоренија комодација… Кад се све то сабере, кад то дете крене у школу, не може да чита дуже од десет минута, јер има поремећај концентрације, не може да пише како треба, и ти проблеми се касније много теже решавају. Зато је важно да дете већ до 7, 8. године буде што чешће у контакту са природом.

Дечји писац Урош Петровић

Ја се трудим да код деце направим извесну гимнастику мозга. Физички и ментални развој су уско повезани. Опште је познато да се боље размишља док се шета; зато кад обављамо неки важан телефонски разговор углавном шетамо.

Дијагноза „недостатак природе” није болест, али ће једног дана представљати велику неспособност. Зато, родитељи, наставници, васпитачи, изведите децу у природу.

Извор: Јутарњи програм, РТС

 

Прочитајте савете за родитеље школараца које даје познати амерички психолог и аутор више од 40 књига – др Кевин Леман. Он је међународно познати психолог, радијска и телевизијска личност и говорник, члан Удружења америчких психолога. Аутор је преко 30 Тајмсових бестселера и награђених књига, и учествовао је у свим најгледанијим америчким радио и телевизијским програмима.

Прочитајте неколико његових најпознатијих савета за родитеље школске деце.

✔ 1. Никада не питајте дете да ли има домаћи задатак. Створите такву атмосферу у породици да дете зна да очекујете да има добар успех у школи и даје све од себе, али да је само одговорно за своје обавезе, као што су домаћи задаци. Наравно, уколико дете не испуњава своје школске обавезе и то се одражава на успех, ускратићете му разне привилегије као што су изласци, дружења, рођендани, играње на рачунару или одлазак у биоскоп.

✔ 2. Престаните да будите децу и свакодневно их пожурујете да како не би закаснила у школу. Ви нисте будилник у људском облику. Деца треба да добију свој будилник, и ту престаје свако ваше ангажовање око устајања. Наравно, у почетку ће вероватно каснити, али ви ни случајно не треба да их будите нити штитите од последица. Напишите учитељици поруку и објасните у њој да дете нема никакво оправдање за своје кашњење, и тражите да поступи онако како се поступа са децом која касне на часове. Наравно, уколико школски успех детета трпи због његових кашњења, опет ступа на сцену ускраћивање привилегија.

✔ 3. Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут: „Ооо, то је баш добро за тебе!”. Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

✔ 4. Никад не питајте дете: „Како је било у школи?” Добро знате да ништа нећете сазнати запиткивањем, а ипак упорно понављате ову реченицу сваког дана. Уместо тога, ћутите и чекајте да дете само почне да прича. Када се то деси, немојте ни тада постављати додатна питања, већ користите чаробну реченицу: „Причај ми више о томе”. За почетак, у питању је заповест, а не питање, и то заповест која не звучи нимало ауторитарно, па ће је дете без отпора прихватити, а ви ћете коначно почети да добијате праве информације.

✔ 5. Не дозволите да дете буде претрпано ваншколским активностима. Деца нису хрчци, скините их са точка! Она треба да проводе више времена у породици, јер тамо граде карактер и усвајају вредности. Свакодневно јурцање са тренинга на час глуме па на курс страног језика упропастиће ваш породични живот а вас претворити у зомбија. Стриктно се држите правила – само једна ваннаставна активност по детету. А када већ почне да тренира фудбал или учи енглески, не дозволите му да брзо одустане, већ га натерајте да истраје неко време, јер ништа није лако кад први пут пробате. Упозорите га да ће ове активности морати да се држи шест месеци пре него што може да се пребаци на неку другу.

Извор: сајт Детињарије

Овим ученицима (студентима) ниједна лекција није досадна. Погледајте зашто.

 

kreativna-nastava-1

Наставница која, уз помоћ положаја свога тела, најбоље објашњава геометрију.

 

kreativna-nastava-2

Овом професору плач детета једне од студенткиња није сметао да настави са предавањем.

 

kreativna-nastava-3
Мендељејев лично најбоље објашњава хемију.

 

kreativna-nastava-4

Ово је час историје који ће ученици сигурно дуго памтити.

 

kreativna-nastava-5

Кад има воље да се нешто објасни, начин се увек нађе.

 

kreativna-nastava-6

Ко је рекао да је физика тешка и досадна?

 

kreativna-nastava-7

Ови ученици сигурно неће заборавити где се налазила Спарта.

 

kreativna-nastava-8
Овај наставник сваког дана на табли црта невероватне слике како би инспирисао своје ученике.

 

kreativna-nastava-9

Овај наставник је ученицима сигурно детаљно објаснио број Пи.

 

kreativna-nastava-10

Не замерају баш сви наставници ако ученик не прати њихово предавање.

 

kreativna-nastava-11

Ова наставница воли животиње.

 

kreativna-nastava-12

Зашто ли он држи први час ујутру?

 

kreativna-nastava-13

Да ли су ученици овај експеримент схватили озбиљно?

 

kreativna-nastava-14

Час хемије је, очигледно, измакао контроли.

 

kreativna-nastava-15

Смисао за хумор помаже ученицима који не воле математику да преброде час.

Фотографије су преузете са сајта www.brightside.me.

Овогодишње такмичење ученика средњих школа из књижевности посвећено је обележавању следећих јубилеја:

– Јован Стерија Поповић (1806–1856), двеста десет година од рођења и сто шездесет година од смрти овог великана српске културе и књижевности;

– Петар Кочић (1876–1916), сто четрдесет година од рођења и сто година од смрти овог значајног књижевника;

– Борисав Станковић (1876–1927), сто четрдесет година од рођења овог српског класика;

– Вилијам Шекспир (1564–1616), четиристо година од смрти чувеног светског класика.

Такмичење обухвата израду другог школског писменог задатка на једну од следећих тема:

1. Стерија – наш савременик,

2. Негативни јунак у причи „Мрачајски прото” Петра Кочића,

3. Врање у књижевном делу Борисава Станковића,

4. Зашто се Хамлет колеба.

Рок за слање радова, према пропозицијама објављеним у Информатору са Републичког зимског семинара, је 10. децембар 2015. године (четвртак).

Срећно.

 

Извор: drustvosj.fil.bg.ac.rs

Велики број истраживања показао је да је ниво образовних достигнућа у земљама енглеског говорног подручја у константном паду. То је био један од разлога да британска делегација наставника математике посети Шангај, не би ли утврдила зашто кинески ученици на међународним тестовима постижу за 30% боље резултате у односу на британскe. Дошли су до закључка да тајна њиховог успеха лежи у методама подучавања, традиционалним методама, које су из Велике Британије протеране пре око пола века. Након посете Шангају, британски министар образовања Nick Gibb је за Mail on Sunday изјавио: „Било би одлично када би се, посебно на часовима математике, биологије и хемије, поново успоставио метод подучавања комплетног разреда”.

sumnja-u-nove-metode

Наиме, у Кини се користе традиционалне методе подучавања комплетног разреда (фронтални рад): наставник пред разредом предаје унапред припремљену лекцију, а онда ученицима поставља питања како би проверио њихов ниво знања.

Овакве методе користиле су се и у Великој Британији, а онда су замењене новим приступом, који ће се фокусирати на свако дете појединачно, и где ће ђаци сами откривати знање. Брзина којом су усвајали градиво зависила је од њих самих; радили су појединачно или у малим групама; помоћ наставника била је ограничена, само уколико би ученици то затражили.

Новије образовне методе не подразумевају меморисање (као, рецимо, у случају учења таблице множења) или рачунање напамет. Учење се заснива на интересовањима ученика. Доминантни су периферни начини учења (визуелно, чулно или путем покрета).

Научне студије, као што је она коју су представили Paul Kirchner и сарадници 2006. године у магазину Educational Psychologist, дошле су до закључка да су нове методе мање успешне у преношењу знања у односу на оне традиционалне.

Методе подучавања које се фокусирају на свако дете појединачно развиле су се из образовне доктрине која се назива девелопментализам, а која представља једну врсту романтичног натурализма, где се природни развој ставља у центар целог процеса; све методе морају бити компатибилне са природним развојем ученика.

Британски Sutton Trust је у октобру 2014. објавио преглед преко две стотине истраживања, чији је циљ био пронаћи елементе са највећим бројем доказа о успеху у наставном процесу, указујући притом на праксе које нису научно утемељене и које могу бити штетне. Наиме, пречесто хваљење и пуштање да ђаци сами откривају идеје, груписање на основу њихових способности или представљање информација на основу преферираних стилова учења – само су неки од примера таквих пракси.

Према Kirschneru, ако узмемо у обзир архитектуру људске когнитивне структуре краткотрајне и дуготрајне меморије, показује се да нова метода која наставника ставља на маргину, ограничавајући његово мешање у наставни процес, не може бити плодотворна. Краткотрајна меморија је доминантна когнитивна структура. Вештине решавања проблема ослањају се на свеобухватно искуство које је смештено у дугорочној меморији. Циљ подучавања јесте допринети дугорочној меморији, те – ако јој не додамо ништа (из краткотрајне меморије), ништа нисмо ни научили.

Радна меморија процесуира мали број елемената, и информације, уколико се не користе, врло брзо нестају, заборављају се. Када користимо методе које подразумевају минималну укљученост наставника, крећемо са претпоставком да радна меморија нема ограничења када процесира нове информације. С друге стране, метода подучавања целог разреда има циљ да пружи одређене информације о томе како когнитивно управљати информацијама и отпремити резултате у дугорочну меморију.

Академски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

 

Преведено са www.irishtimes.com.