Пратите писменицу на друштвеним мрежама.

Затворите.

Некима би, врло вероватно, свакодневна комуникација била незамислива без речце бре. Употребу овог турцизма углавном повезујемо са брецањем, односно са жустрим обраћањем. Он, међутим, има вишеструку употребу и, у зависности од интонације и места у реченици, може имати више значења и не мора бити увредљив.

Прво и најчешће јесте малопре споменуто брецање, обраћање са неодобравањем, негодовањем: „Да ли си ме чуо, бре?”, „Не лажи, бре!” и сл.

Такође, служи и за наглашавање онога о чему говоримо: „Бре, ово је човек”, или за изражавање чуђења: „Бре, шта се света накупило”, или као позив или заповест: „Полази бре кад ти кажем”. Овај узвик може изразити и жалост, тугу: „Бре, бре! Јадан народ!”.

Чини се као да Срби не могу саставити ама баш ниједну реченицу а да у њу не метну овај турцизам. Речца који има само три слова, а толико много значења. Да наведемо још нека.

Иако углавном служи за наглашавање, чуђење, негодовање, ову речцу употребићемо и када желимо да се обратимо некоме са нежношћу: „Их, бре…” или са љубављу: „Дођи, бре”. Ако изражавамо дивљење: „Он је, бре, јуначина светскога гласа”, али и ако некога желимо да потценимо, понизимо: „Ма, иди бре”. Бре је чак добило и функцију везника: „Бре, ћутао сам, бре, викао сам, бре, претио — бадава, све зло, те зло”.

Како превести то мало, а тако значајно бре, на било који светски језик? Никако. То бре је само наше.

„А, у њему има ината, има пркоса, нежности и лежерности, има нечег бунџијског и обесног, мангупског и кабадахијског… Оно служи да се изрази одобравање и дивљење, истовремено, неодобравање и жаљење, служи за чуђење, за позив и опомену, за изненађење, за подстицање, храбрење, соколење и за преклињање. У том малом бре смо ми, са свим манама и врлинама — чини се, оно је наша суштина… И да се неким чудом изгубимо у свету, израсли бисмо сигурно, поново, из та три слова!” (Момо Капор)

Сигурно сте чули или изговорили да је неко црномањаст. Да ли овај придев значи да је реч о ниској особи црне косе? Или, можда, да је коса те особе „мало црна”? Шта заправо значи мањаст?

Постоје мишљења да је ово „мањаст” повезано са компаративом мањи и да црномањаст, у ствари, означава омању особу црне косе и(ли) пути. Да ли је црномањаста особа ниска?

Придев црномањаст сложеница је од придева црн и старе словенске речи маст са значењем „боја” (од које су и речи масница, мастило), као и одговарајућег суфикса. Затим је од првобитног облика црномастнјаст добијено црномањаст, што значи „човек црне црне боје (масти)”.

Првобитно се овај придев односио на боју пути, да би касније овим значењем била обухваћена и коса. Црномањаст је онај који има тамну пут и тамну косу, невезано за висину и стас.  Данас је, међутим, то особа тамне косе и очију без обзира на то какве је боје кожа.

Дакле, црномањаста особа је особа тамног тена и тамне косе, али не мора да буде ниског раста.

 

 

Зашто се за жене које варају своје мужеве каже да им набијају рогове? Постоји о томе више анегдота и објашњења.

Jедно, најмаштовитије, говори о томе како је француски краљ имао обичај да мужа неке дворске даме или контесе која би му се посебно свидела пошаље у лов да би у међувремену могао освојити његову жену. Преварени муж био је обавезан да, као доказ извршења краљевог налога, донесе јелење рогове. Зато су га они на двору који су знали о чему се ради подругљиво звали „рогоња” и говорили иза леђа како му јежена „набила рогове”. Многи од тих „рогоња” и сами су знали да су насамарени, али су то морали подносити јер је од краља зависио њихов друштвени положај и утицај.

Друго објашњење темељи се на једном чудном обичају, који је, наводно, некада постојао у Француској. Кажу да rogoviсу тамо ушкопљеним петловима (копунима) одсецали канџе и усађивали их на кресту да би се тиме разликовали од осталих, „правих” мужјака у своме пернатом роду. Пошто су канџе на крести личиле на рогове, јаловце и преварене мужеве почели су називати „рогоњама”.

Неке наше ауторе (М. Сгојковића и Д. Алерића, на пример) преварени мужеви подсетили су на волове, па су им, осим poroва, нашли још заједничких особина. Тако Д. Стојковић истиче да је „вол глуп, тром, а вол, волчина се каже и за добра, а слаба човјека какав је доиста често преварени муж”.

Према астролошким тумачењима, мушкарци рођени у знаку Јарца (Козорога) предодређени су да буду преварени. Отуда им, онда, и брачни „рогови”.

Постоји и легенда о чаробњаку Виргилију, који је у Риму направио бронзану статуу која би неверним женама одгризла прст, кад јој га гурну у уста, док би мужевима порасли рогови.

Још y старој Грчкој су се за неморално понашање жена мужеви кажњавали тиме што су им на јавном месту стављани рогове на главу.

Милан Шипка, Зашто се каже?

Зашто се каже лупа као Максим по дивизији?

☑ Људи који често и радо загледају чашици у дно, који воле „добру капљицу” (да не кажемо – пијанци) имају своје тумачење израза пијан као мајка. Они тврде да су сви љубитељи алкохола душевни и добри људи, па пошто се каже добар као мајка, израз пијан као мајка значи то исто. Прво је, дакле, било: пијан – добар као мајка, а онда само – пијан као мајка.

☑ Академик Берислав Берић, професор универзитета и шеф Гинеколошко-акушерске клинике у Новом Саду, даје овакво објашњење: „У време када су се жене порађале по кућама, без стручне помоћи, у случајевима када је долазило до застоја порођаја, или ако је порођај био веома болан, бабице су давале породиљама да пију алкохол, и то по могућности што јачу ракију, да би оне на тај начин биле обезбољене. To народно искуство има своју основу и у медицини. Утврђено је, наиме, да одређене (не превелике) количине алкохола у току порођаја доводе до попуштања грчева материце и опуштања мишића. На тај се начин заиста олакшава порођај.

Чак и ради предупређивања побачаја својевремено су даване женама мање количине коњака или вињака да би се спречило грчење материце, што је један од знакова претећег побачаја. Тако се поступало и у нашим здравственим установама, а на Западу, нарочито у Скандинавији, то је била редовна пракса. Све то, дакле, има своје оправдање и, да кажемо, логично објашњење. На тај начин је, онда, настао и израз пијан као мајка, јер су жене у породу стварно напијане, оне су биле пијане.”

☑ Насупрот овом тумачењу, лингвисти имају друкчије објашњење. Др Драгана Мршевић-Радовић, један од најбољих познавалаца фразеологије у нашем језику, ослањајући се на истраживања познатог руског лингвисте, професора Никите Толстоја, каже: „Познато словенско поређење пијан као мајка повезује се са нешто ширим изразом пијан као мајка земља. Интересантно је шта је проф. Толстој нашао као основицу за настанак овог поређења. Код примитивних народа постоји веровање да је мајка земља свеопшта мајка – мајка родитељка, прародитељка целог живог света. Да би могла да испуни ту своју примарну функцију, функцију репродукције, мајка земља мора да буде обилато натопљена влагом, кишом. Киша долази с неба као небески, божански дар. Сваког пролећног циклуса, обилно натопљена пролећним водама, земља постаје натопљена, напојена или – ‘пијана’ мајка земља. Отуда придев пијан у нашем поређењу пијан као мајка земља има, у ствари, значење: ‘натопљен’, ‘напит’.

Да је заиста реч о овом значењу придева пијан, показује његова употреба у још једном, такође познатом фразеолошком изразу. Сит и пијан каже се за човека који је задовољен, задовољан, кoји није ни гладан ни жедан. To значи када је довољно нахрањен и напојен. Пијан, дакле, није ништа друго него ‘напит’, ‘напојен’. Кажемо да земља или песак пију воду, пију влагу, па су онда напојени, натопљени, напити. Када је значење пијан – ‘натопљен’, ‘напојен’ постало секундарно, помало затамњено, избледело, заменило га је друго, општије значење – ‘пијан’, ‘опијен’. Како сада објаснити опијен као мајка земља! Нормално. Говорник је потражио неке њему ближе асоцијације из света који га је окруживао и родила се нова слика: не више пијан (натопљен) као мајка земља, него пијан као мајка, тј. жена која рађа.”

Ово објашњење је уверљиво, утолико више што постоји и израз пијан као земља. Али ни оно прво, медицинско, бар што се тиче података о опијању породиља, није без основа. Ако на тај начин и није настао сам израз пијан као мајка, у свести и говору народа могао се учврстити.

✎ Извор: Милан Шипка, Зашто се каже?