Умберто Еко о лажима и манипулацијама у новинарству


У  свом роману Numero Zero књижевник Умберто Еkо се бави истинама и лажима масовних медија. У интервјуу за француски „Le Monde”, Еko је објаснио зашто је повратак радикалне критике у новинарство неопходан.

 

umberto-eko

Да ли и даље интензивно читате новине?

Свако јутро прочитам најмање два листа и прегледам доста новина на дневном нивоу. Не могу попити кафу и почети дан без удубљивања у новине. И даље се руководим Хегеловом идејом да је читање новина дневна молитва модерног човека. Уз то сам и сарадник у новинама – пишем за дневник и недељно издање. Но, ретко када идем даље од насловница, зато што се медији очајнички труде да свако јутро понове информације које су откривене дан пре.

 

Да ли је понављање тих информација, без додавања дубине, претња за опстанак правог новинарства?

Медији и даље чине све у својатању вести које се претходно емитују на телевизији и радију, без додавања неке значајне вредности. То је велика криза, која постоји готово од рођења телевизије.

 

Треба ли новинарство да учини више у критичком промишљању о животу?

Сведоци смо изумирања милитантне критике. Да, морамо рехабилитовати критичко размишљање у новинарству, и проширити његов спектар, између осталог и интернет. У новинама би требало имати једну до две странице за критиковање интернетских страница, где би се указало на лажљиве портале и на оне којима читаоци могу веровати. Не би се требало одрећи улоге обликовања јавног укуса. Новине истовремено могу бити критички филтер и остати демократичне.

 

Да ли је власништво медија у рукама неколико великих групација опасно по будућност новинарства?

То је истински проблем. У Италији све новине зависе о више индустријских предузећа и моћних банака. У Француској је слична ситуација. Због тога морамо поставити снажно руководство на чело новина и одупрети се одређеним притисцима.

 

Власник новина из вашег романа каже „да се мора говорити језиком читалаца, а не интелектуалца”. Не би ли, међутим, и сами требало да будемо критични према властитим читаоцима?

Или ћеш покушати изградити свога читаоца, или ћеш следити његов претпостављени укус, руководећи се истраживањима јавног мњења. Eugene Sue је дао својим читаоцима оно што су желели; Балзак је обликовао њихов укус нудећи им приче са ситуацијама и стиловима које нису замишљали. Неке књиге кажу: „Ја сам попут тебе”, а друге „Ја сам другачији”. Треба избећи хомогенизацију стила којем сведочимо, а који се чак и захтева од стране нове медијске индустрије.

 

Клишеи – шта о томе имате да кажете?

Добро сам се забављао стварајући у књизи попис клишеа који доминирају у медијима. Чак и новинари у „добрим” новинама признају да ти клишеи доминирају и код њих. То је облик лењости. За књижевност кажу да јој је сврха одржавати језик у уптреби. Новине би требало да имају исти циљ. Клишеи паралишу језик.

 

Фасцинирани сте теоријама завере које стално циркулишу на друштвеним мрежама. Због чега?

Члан сам друштва које се настоји борити против окултизма и теорија завере. Према томе, лаж ме фасцинира. Због тога скупљам књиге о лажима. Немам Галилеа у својој збирци, него Птолемеја, зато јер је погрешио! Волим и алхемичаре, те мађионичаре. Семиотика – наша способност стварања знакова и симбола – се не састоји толико од начина на који говоримо истину колико од способности да лажемо. Писмо проповедника Џона, које се проширило у 12. веку, описивало је невероватно краљевство негде у средишту муслиманског света којим влада хршћански краљ. Марко Поло га је тражио током путовања у Кину. Велике лажи стварају историју. Протоколи сионских мудраца – антисемитска превара која је имала циљ разоткрити жидовски план за светску доминацију – нажалост је један од познатијих примера. У сваком случају, лажи су имале велики утицај на историју.

 

Што је јединствено за данашње теорије завере?

Данас су бољи комуникацијски канали, па имамо веће и брже ширење лажи. Пре су фалсификатори морали пронаћи одређену врсту уредника. Данас сваки антимуслимански лажљивац или сваки антисемитски имбецил може објавити своје завере на интернету. Филозоф Карл Пропер је написао да је заверенички синдром константа у цивилизацијама: према Хомеру, Тројански рат је почео завером богова. Теорије завере нас лишавају одговорности. Социолог Georg Simmel је рекао да снага великих тајни долази из њихове празнине. Најбоље завере су оне које нико не може побити.

 

Имају ли новинари улогу у заустављању завера?

Новинари морају допринети спречавању владавине лажи и манипулација. То би морала бити једна од њихових борби, уз очување критичког духа, и избегавање стандардизације мисли.

Извор: www.lupiga.com

Оставите коментар.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена звездицом.

Писменица вам препоручује да прочитате и...

majstor-i-margarita
Мајстор и Маргарита: принцип стваралаштва, милосрђа и љубави
23/06/2020
tolstoj-dostojevski
Толстој: Ако видите Достојевског, реците му да га волим
20/05/2020
nekoliko-susreta-sa-crnjanskim
Владета Јеротић, Неколико сусрета са Милошем Црњанским
19/05/2020
brodski
Јосиф Бродски: Треба читати поезију
22/04/2020
zidanica-na-pesku
Никола Милошевић о роману Дервиш и смрт Меше Селимовића
20/04/2020
jesuahanocri
Булгаков: Јешуино начело светлости насупрот кукавичлуку Понтија Пилата
08/04/2020
mesa
Тишине, Меша Селимовић
05/04/2020
idiot
Идиот, Ф. М. Достојевски
30/03/2020
bulgakov_stvaralastvo
Булгаков: стваралаштво у стези диктаторског режима
25/10/2017