Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању тврди да се у ђачке књижице мора писати „врло добар”, одвојено.
Ученик који остварује значајан напредак у савладавању школског програма и у достизању захтева који су утврђени на основном и средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар (4).
Правопис, међутим, каже другачије: правилно је „врлодобар”, спојено, као један реч.
У наставној пракси се, логично, јавља недоумица да ли треба поштовати правописна правила или законске прописе. Републичка просветна инспекција захтева одвојено писање јер је тако наведено у Правилнику. Правопис каже да је исправно писати спојено.
Требало би дати предност правописном правилу, али с обзиром на то да непоштовање правописних правила није кажњиво, а непоштовање Правилника јесте, знате и сами чему ћете дати предност при писању званичних докумената.
Oцене: одличан, врлодобар, добар, довољан, недовољан, испод писмених састава, пишу се почетним великим словом, пошто се исписују издвојено.