Реч ала долази нам из турског језика – змија, змај. Односи се на прождрљиво, митско биће, слично змају, неман, чудовиште.
Правилна су оба облика, и ала и хала, премда је први уобичајенији.
Такође: алва и халва, ајвар и хајвар, алка и халка, алас и халас, амајлија и хамајлија, амам и хамам, амалин и хамалин, ало и хало…
Више о губљењу/чувању гласа Х у српском језику прочитајте овде.