Живимо у времену у којем све мање водимо рачуна о томе како се изражавамо и како пишемо, а домаће речи често замењујемо онима из енглеског језика. Однедавно нас у градским аутобусима, тролејбусима, трамвајима, јавним гаражама, на улици, у болницама, поштама, позната глумачка, књижевна, музичка и новинарска лица, са билборда и плаката, уче како да говоримо. Акцију „описмењавања Београђана”, под називом „Негујмо српски језик”, повели су Секретаријат за културу, Филолошки факултет и Библиотека града Београда.
– Свака акција за чување и неговање српског језика и српске културе је добродошла – сматра др Михаило Шћепановић, професор на Филолошком факултету у Београду. – Сама чињеница да та акција постоји упозорава да је српски језик угрожен, јер је, пре свега, угрожено његово писмо, а финансијски на климавим ногама стоје институције које се брину о његовом опстанку и развоју. Деценијама је проглашавана као националистичка свака брига за очување српског културног идентитета, као и институција које се овом проблематиком баве. То довољно илуструје жалосно стање у коме се налазе националне институције попут Српске књижевне задруге, Матице српске или САНУ и њених института.
За књижевника и лингвисту Павла Ћосића, први део акције „Негујмо српски језик” био је много неплоднији од другог.
– Први је био практично понижавајући за читаву нацију, објашњава Ћосић. – Као да су нам говорили: Ви сте толико неписмени да је то некултурно и безобразно. У другом су ипак испливале неке поруке са смислом, као што је на пример она да је погрешно користити облик задњи у значењу последњи и да је погрешно рећи цело време. Од тога ипак има неке користи. Руше се језичке заблуде које се чак и по школама шире. То су као неки митови. Чак и у школама децу уче тим измишљеним митовима. Али свеједно, не видим неки дубок смисао те акције, нарочито зато што се спроводи само у Београду. Шта, само је Београд неписмен?! Билборди више изгледају као реклама за издања Матице српске, што је добро јер Матица нема пара, а ово је потерало људе да купе те речнике и граматике.
Да нисмо довољно писмени, сматра и академик и лингвиста др Иван Клајн. Он, међутим, напомиње да је тешко од просечног грађанина захтевати да води бригу о језику и изражавању кад му је егзистенција угрожена.
– Код нас није било озбиљног просвећивања народа и због тога је свака оваква акција добродошла. Боље да оваквих акција буде сувише, него премало. Од тога ће ваљда бити неког ефекта. Има много кршења граматичких и лексичких правила у свакодневном говору, често и у медијима, посебно електронским – примећује Клајн. – Најтипичнији пример су акценти. Код многих гледалаца и слушалаца чују се недопустиви акценти, а има доста грешака у навођењу страних имена.
– Српски језик је у последњој деценији испарцелисан политичким преименовањима у некакве назовијезике, па тако он данас функционише као „српски језик” и „српски језици” – каже Михаило Шћепановић. – А добро знамо, где се политика умеша у науку, не буде добро ни политици, ни науци. Довољан је пример тзв. бошњачког језика у Рашкој области. Погрешне политичке потезе нека решава политика, а наука, у овом случају лингвистика, ту је само да упути и опомене.
Језичко образовање обично се везује за граматичка и правописна правила, која већина не зна, па отуд и мишљење о генералној неписмености. Професор Шћепановић каже да је важно спознати огромни коров језичке некултуре која зјапи из готово свих средстава информисања.
– У издавачким кућама, штампи и широкој лепези масмедија, уз незнатне изузетке, заборављене су лекторске функције – објашњава Шћепановић.
Позив учитеља и наставника постао је скоро омаловажавајућа професија, и зато не чуди што нам је и елементарна писменост забрињавајуће лоша.
– Основна правописна и граматичка правила се (на)уче у основној школи, а онда се на њих заборави у средњим школама и студијским програмима, тако да данас имамо високообразовани слој становништва са завидном стручном оспособљеношћу, а без елементарне граматичке и правописне обучености – истиче Шћепановић. – То можете и сами показати у једном истраживачком новинарском захвату, па видети на колико се наших факултета на српском говорном простору изучавају и најелементарнија питања из српског језика и српске језичке културе. Ако то упоредите са озбиљним државама и њиховом језичком политиком, онда ће се показати са коликом небригом српска држава посматра ово, за свеукупни национални статус веома озбиљно питање.
Да се не понашамо довољно пажљиво према нашој језичкој традицији, мишљење је и професора др Радоја Симића.
– Српски језик је остављен да се сам бори са туђицама – каже он. – Пошто је све више страних речи, постоји опасност да дође до урушавања морфолошког система. Са таквим речима језик губи аутохтоност и постаје мешавина разних језика. Енглески правопис разара српски. Највећа опасност је да се у наш званичан правопис инфилтрира страни елемент. Имамо најсавршенији правопис на свету: Пиши као што говориш. Данас, међутим, имамо и правопис на 350 страна који је практично постао несавладив.
Електронски медији су убрзали комуникацију, али су је, кажу стручњаци за језик, пропорционално томе и уназадили, бар што се тиче језичке културе.
– То се може илустровати очајним стањем у рукописном изразу скоро сваке генерације, јер се данас писана комуникација своди на СМС и електронску преписку, а у тој врсти комуникације се не води рачуна ни о елементарним правописним правилима, а камоли о језичко-стилској углађености и коректности – објашњава Шћепановић.
Већина лингвиста сматра да су промене у језику неминовне, јер је језик жив организам. Када се не би мењао, био би мртав језик.
– Не треба нам латински него српски – каже Павле Ћосић.
Према попису Статистичког завода из 2012. године, у Србији има око 165.000 неписмених.
– То је упола мање него на претходном попису – истиче Павле Ћосић. – Писмен је свако ко уме да чита и пише и има основно познавање рада на компјутеру. Језичко образовање се изгледа више везује за неправљење грешака у говору и писању, што је превелик захтев. Нико коме филологија није струка није обавезан баш толико да познаје норму, а то значи да има правопис у малом прсту. То немамо чак ни ми лингвисти и књижевници.
Срби су најнеписменији народ у Европи?
Извор: Новости
Коментари